Statistički podaci upozoravaju nas na to da se najviše „plivača“ davi na rekama i jezerima, ali i da se pored reka i jezera dešava veliki broj nezgoda i povreda u sezoni kupanja. Neplivači su obično svesni svog neznanja, pa vode računa o tome gde ulaze u vodu i gde se kupaju, dok oni hrabri često upadaju u opasne nevolje.
Navodimo neke opasnosti kojima možemo biti izloženi dok se kupamo u reci ili jezeru ili se odmaramo (sunčamo) na njihovim obalama.
Sunce i UV zračenje
O štetnim dejstvima sunčevih zraka već smo pisali, ali podsećamo da jakih ultravioletnih zraka ima i na obalama reka i jezera (ne samo na moru), tako da od njih možemo lako dobiti opekotine. Može nas zavarati to da je obično jezerska ili rečna voda hladnija od morske, pa ne osetimo na vreme da sunčevi zraci mogu stvoriti opekotine.
Šok i grč
Često su jezerske i rečne vode hladne, čak i u vreme najvećih vrućina, pa se neopreznim skakačima u vodu može desiti da pri naglom ulasku dođe do neke vrste šoka ili do pojave grča. Ovakvi šokovi i bolovi u mišićama izazivaju najčešće paniku kod neiskusnih plivača i lako dođe do utapanja.
Na „divljim plažama“ voda je nepredvidljiva, sa dosta vrtloga i podzemnih izvora, tako da je nejednake toplote. Lako se može desiti da je na jednom delu kupališta voda topla, a na drugom delu ili na većoj dubini hladna. Nagla promena temperature sredine u kojoj se pliva može izazvati strah ili grč, što je često uzrok propadanja u vodu.
Virovi i rastinje
Na rečnim i jezerskim kupalištima uvek ima delova gde se iznenada povećava dubina, postoje virovi i vrtlozi, pa neoprezni kupači često upadaju u te virove i vrtloge, tako da dolazi do gubljenja kontrole i tla pod nogama..
Veliku opasnost može predstavljati i rastinje, gusta trava, korenje drveća ili dubok gust mulj u vodi. Neopreznim kupanjem i plivanjem može se upasti u takvu sredinu i teško ili nikako izaći na kopno. Usled toga dolazi do ozbiljnih ogrebotina, čak i do utapanja.
Naročito velika opasnot vreba na većim i brzim rekama, gde bujica može neopreznog kupača da odvuče u veliku dubinu, pod rastinje, pod vodenicu…
Strma obala
Strma i neravnomerna (trošna) obala predstavlja ozbiljnu opasnost za kupače, a naročito za decu. Usled neopreznog hodanja po ovakvoj obali, može doći do urušavanja ili klizanja, tako da se prolaznik ili kupač začas mogu naći u dubokoj vodi.
Posebna opasnost jesu reke i jezera gde se izvode građevinski radovi ili kopa pesak građevinskim mašinama. Na takvim mestima obala je nesigurna i podložna odronima, a voda je neravnomerne dubine, tako da postoje peskoviti plićaci, ali i veoma duboki virovi nastali kopanjem. Ukoliko su ovakva mesta neobeležena, što je najčešći slučaj, za kupače postoji veoma velika opasnost od utapanja.
Životinje i insekti
Ne treba zaboraviti da se na divljim plažama, gde ima malo kupača, može naići na razne insekte i životinje koje nas mogu povrediti. Od opasnih insekata navodimo: krpelje, stršljenove, ose, zolje i pčele. Naizgled bezazleni ježevi, gušteri i miševi – mogu nas samo ogrebati ili blago ujesti, ali kasnije infekcije mogu izazvati komplikacije. Mnogo opasniji su ujedi zmija i pacova ili nekih drugih većih životinje koje se mogu naći na obali ili u plićacima.
Ostale opasnosti
Od ostalih opasnosti navodimo: odron zemlje, oštro kamenje na obali, parčiće stakla i metala na obali i u vodi, trnje u travi i grmlju, polomljene grane ili delovi automobila na obali ili u vodi.
Svih navedenih opasnosti treba biti svestan, a naročito o tome treba paziti kada su deca u pitanju. Deca se najčešće odlučuju na nepromišljene poduhvate a nisu svesna svih opasnosti, pa ih na reke i jezera ne treba puštati bez nadzora.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com