Prema podacima Međunarodne organizacije za kafu (ICO), u svetu se dnevno popije oko 1,4 milijarde šoljica kafe. Da biste postigli najpozitivniji uticaj svog dnevnog unosa kofeina, pijte kafu između 10 ujutro i 12 sati ili između dva i pet sati popodne.
Kofein povećava nivo adrenalina
Slično kao što se morfijum vezuje za endrofinske receptore, kofein se vezuje za adenozinske receptore u mozgu, sprečavajući biohemijsku fazu od koje se osećate umorno. Telo brzo apsorbuje kofein, pa je potrebno samo nekoliko minuta da dođe do vašeg mozga.
Kad se jednom tamo nađe, kofein se veže za deo neurona koji normalno privlače adenozin – hormon od koga nam se spava.
Budući da adenozin ne može da se povezuje sa vašim neuronima, osećate se posebno oprezno, budno i još živahnije. Endokrini sistem tada reaguje na odsutnost adenozina oslobađanjem glutamata, neurotransmitera koji povećava sposobnost učenja i pamćenja.
Kofein povećava nivo adrenalina što rezultira povećanim brojem otkucaja srca i bržim protokom krvi kroz telo. U isto vreme sprečava da se dopamin ponovo apsorbuje u vaš sistem, što mu omogućava da duže vreme ostane u mozgu, zbog čega se osećate pozitivno.
Upravo ovo zadržavanje dopamina je ono što često pokreće mozak da poželi više kofeina. Mozak je složen i zamršen sistem. Što više kafe pijete, formira se više adenozinskih receptora, što znači da sada možda treba da popijete više kafe kako biste ostali budni nego kada ste počeli da je pijete u mladosti.
Šta se događa u telu prvih šest sati nakon ispijanja kafe?
U prvih 10 minuta kofein ulazi u vaš krvotok i širi se po celom telu, prouzrokujući porast krvnog pritiska i broja otkucaja srca.
Do 20 minuta nakon unosa kofein se veže na adenozinske receptore, neutralizirajući umor. Nivo dopamina povećava se i zadržava, što stvara osećaj da treba biti oprezan i usredsređen.
U roku od 30 minuta nadbubrežne žlezde prebacuju se u veliku brzinu i počinju da stvaraju više hormona. Tokom tog vremena, zbog proširenja zenica, vid može postati oštriji.
U roku od 40 minuta vaše telo počinje da proizvodi više serotonina, što poboljšava rad neurona unutar kičmene moždine – to dovodi do poboljšane koordinacije i snage mišića.
Nakon četiri sata metabolizam se ubrzava, zbog čega brže sagorevate energiju. Vaše telo tokom tog perioda počinje da razgrađuje nakupljene masti.
U roku od šest sati kafa je prošla kroz vaš sistem i verovatno ćete osetiti potrebu za mokrenjem. Iz tela će do tada izaći približno polovina količine kofeina koji ste uneli u organizam.
Važno je biti umeren
Kao i u svemu, umerenost je važna i kod ispijanja kafe kako učinak ne bi postao negativan, Ako ga unosite previše, kofein može da izazove anksioznost, preskakanje srca i kod pojedinih ljudi probleme sa spavanjem.
Takođe, može dovesti do povišenog krvnog pritiska, nervoze, drhtavice, gorušice i problema sa varenjem.
Preporuka lekara je da se ne unosi više od 400 miligrama kofeina dnevno. Poređenja radi, jedan espreso ili turska kafa imaju oko 100 mg kofeina, a instant kafa otprilike duplo manje.
Treba imati na umu da ne reaguje organizam svakog čoveka isto na kafu, pa osluškujte svoje telo.Neki ljudi imaju brz metabolizam kofeina, drugi spor. Oni kod kojih je sporiji trebali bi da piju manje napitaka koji sadrže kofein.
(bigthink.com, N1)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com