Lekari i drugi zdravstveni radnici treba da udvostruče svoje napore kako bi javnosti pomogli da shvati koliko su važne snažne društvene veze tokom života, navela je u univerzitetskom saopštenju koautor studije Jang Kler Jang, profesor na Univerzitetu u Severnoj Karolini.
Istraživači su analizirali podatke četiri ankete sprovedene u Americi koje se obuhvatile široku starostnu strukturu (od adolescenata do starijih).
Prvo su analizirane socijalne integracije, socijalna podrška i socijalna napetost.
Zatim su ocenjena četiri važna indikatora zdravlja povezana sa srčanim oboljenjima, moždanim udarom, karcinomom i drugim bolestima:
- nivo krvnog pritiska
- obim struka
- indeks telesne mase
- sistemske upale
Rezultati
Što su više društvenih veza ljudi imali u mladosti i što su se više družili sa drugim ljudima, to je bilo bolje i njihovo zdravlje, kako u ranom tako i u kasnijem periodu života.
Obrazloženja
Koautor studije Ketlin Mulan Haris, takođe profesor na Univerzitetu u Severnoj Karolini, rekla je tim povodom: „Objavljivanje ovih rezultata trebalo bi da podstakne adolescenate, ali i odrasle osobe, da izgrade široke društvene odnose i socijalne veštine za povezivanje sa drugima, jer to direktno utiče na zdravu ishranu i bavljenje fizičkim aktivnostima, što, posredno, veoma povoljno utiče na zdravlje.“
Prethodna istraživanja već su pokazala da starije osobe žive duže ako se više druže sa svojim vršnjacima ili, drugačije rečeno, imaju češće društvene kontakte. Ova studija pokazuje da aktivne društvene veze smanjuju rizik od pogoršanja zdravlja u svim fazama života.
Istraživači su ustanovili da socijalna izolacija omladine predstavlja veliki rizik od raznih upala usled fizičke neaktivnosti, dok aktivno druženje omladine sa vršnjacima štiti organizam od gojaznosti u predelu stomaka.
Kod odraslih osoba, socijalna izolacija je čak veća pretnja zdravlju nego dijabetes ili visok krvni pritisak!
U srednjem zrelom dobu, za zdravlje nije toliko važan broj društvenih veza, broj ljudi sa kojima se osoba druži, već kvalitet druženja, makar i sa manjim brojem osoba.
„Odnos između zdravlja i stepena uključenosti ljudi u društvo – najači je na početku i na kraju života. Nije toliko bitan u srednjem zrelom dobu života, kada je kvalitet, a ne kvantitet društvenih odnosa najvažniji“, ističe profesorka Ketlin Mulan Haris.
Napomene
Iako je studija pokazala jaku vezu između društvenih veza i boljeg zdravlja, nije uspostavljen uzročno-posledični efekat. Gledano očima laika, prilično je očigledno da se „pozitivni ljudi“ više druže sa drugim osobama, više vode računa o ishrani, fizičkim aktivnostima, a aktivno i zdravo društvo podstiče ih na zdrave navike i pozitivno utiče na njihov život i zdravlje.
Rezultati studije nedavno su objavljeni u časopisu „Proceedings of the National Academy of Sciences“.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com