Deca koja u zatvorenom prostoru, pored računara i pored drugih elektronskih uređaja sa ekranima, provode mnogo vremena – imaju veće šanse za kratkovidost.
Kratkovidost je kod Amerikanaca skoro udvostručena u poslednjih 50 godina, a slično je i u mnogim razvijenim i srednje razvijenim zemljama, ističu oftalmolozi.
Oftalmolozi smatraju da je do povećanja kratkovidosti došlo zato što se sve više poslova obavlja iz neposredne blizine (čitanje, sitni poslovi, rad na računarima, rad sa elektronskim uređajima…), što iziskuje stalno fokusiranje očiju na mala rastojanja, a sve manje vremena se gleda nešto u daljini i sve manje vremena provodi na otvorenom prostoru i prirodnom svetlu.
„Deca provode dosta vremena u zatvorenom prostoru, čitajući ili sa svojim mobilnim telefonima, „ajpedima“, kompjuterima, pored televizora i pored mnogih drugih ekrana“, rekao je dr Rohit Varma, direktor Instituta za oftalmologiju pri Univerzitetu Južna Kalifornija u Los Anđelesu.
„Posebno je ugrožen vid male dece koja se igraju u prostorijama gde gledaju stvari iz blizine i rade pri slabom nivou osvetljenja – a kombinacija dovodi do toga da dece postaju veoma kratkovida“, rekao je dr Varma.
U panel diskusiji na Američkoj akademiji za oftalmologiju, u kojoj je učestvovalo 10 stručnjaka za oftalmologiju, razgovaralo se o globalnom rastu kratkovidosti kod dece. Informacije predstavljene na sastancima obično se smatraju preliminarnim dok ne budu objavljene u stručnim časopisima.
Svako može biti kratkovid, ali je kratkovidost češća kod osoba čiji su roditelji kratkovidi, rekao je dr Dejvid K. Eplej, portparol na Američkoj akademiji za oftalmologiju. Kratkovidost je mnogo češća u industrijskim i urbanim sredinama nego u ruralnim.
Deca istočnoazijskog porekla genetski su predisponirana za kratkovidost, ali navike dece mogu uticati na povećanje stope kratkovidosti. Sadašnja stopa kratkovidosti kod mladih ljudi u Kini je 90% u odnosu na oko 10 do 20% pre 60 godina, rekli su stručnjaci. To se upoređuje sa stopom od 42% za Amerikance u dobi od 12 i 54 godine starosti, u skladu sa ranijim istraživanjima.
Oftalmolozi su primetili razliku između kineskih i američkih radnih navika. Deca u Kini u proseku do 12 sati dnevno rade nešto u blizini očiju, u poređenju sa njihovim vršnjacima, koji u sličnim aktivnostima provode oko devet sati dnevno.
Dr Dejvid Hanter, šef oftalmologije u Bostonskoj dečijoj bolnici, kratko obajašnjava šta je kratkovidost: „Kratkovidost je kada su oči sposobne da se fokusiraju na blizinu, a ne da gledaju u daljinu. To se obično dešava kada oko deteta tokom puberteta raste neproporcionalno i onda ne uspeva da tačku fokusira i poravna sa površinom na zadnjem delu oka koji se zove mrežnjača. Dr Hanter je uporedio mrežnjaču oka sa filmom u kameri.
Ako na kameri objektiv ne fokusira svetlo (sliku) na film, onda će slika biti mutna, objasnio je dr Hanter. U slučaju kratkovidosti, mrežnjača je suviše daleko od ključne tačke ako su objekti relativno daleko.
Iako kratkovidost nije reverzibilna (ne vraća se) niti se zaustavlja, njena progresija može biti nekad brza, a nekad usporena.
„Želimo da podstaknemo našu decu da čitaju, ali ne satima, bez pauze i gledanja gore-dole ili u stranu“, rekao je dr Dejvid K. Eplej. „Treba podsticati decu da tokom čitanja prave pauze svakih 20 minuta u trajanju od po 20 sekundi odmaranjem očiju pogledima u daljinu“.
Iako ne postoje uverljive studije koje govore da je slabo svetlo štetno po oči, čitanje u mraku dovodi do povećanog naprezanja očiju, što tokom dužeg vremena može štetiti očima. Zato roditelji treba često da proveravaju da li njihova deca čitaju na slabom ili jakom svetlu.
Nije tačno definisan prekomeran broj sati za rad u blizini, ali veliki broj dece provodi više vremena igrajući se na kompjuterima ili čitajući, tako da relativno dugo gleda nešto u blizini. Zato je važno da se deca što više igraju na otvorenom i da im se tako pomogne u sprečavanju kratkovidosti. Igranje dece na otvorenom može imati koristi za svaki aspekt rasta deteta, uključujući i njihove oči.
Kada ste napolju, ima puno stvari koje su daleko, što „tera“ vaše oči da se fokusiraju na daljinu, a kada ste u zatvorenom prostoru, najdalje što gledate je udaljeno do 20 metara (i to samo u velikim prostorijama). Gledanjem čas nečega što je blizu čas nečega što je daleko – očni mišići postaju aktivni i kratkovidost se ili „izbegava“ ili usporava.
Još jedna prednost boravka dece u prirodi jeste izloženost prirodnoj svetlosti. Ako deca ne mogu da borave često van zatvorenog prostora, onda je potrebno imati velike prozore u kući, jer je korisno da deca ipak mogu gledati objekte u daljini i da budu izložena jakom prirodnom dnevnom svetlu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com