Česte su dileme u vezi sa samostalnošću dece, na primer, da li ih treba pustiti same u park, na igralište ili u javni toalet, u prodavnicu u blizini kuće, na ulicu i slično. Različita su i mišljenja o tome šta treba, a šta ne treba dozvoliti deci, što, naravno, zavisi pre svega od toga koliko godina dete ima, ali i od toga, misle roditelji, da li je devojčica ili dečak, nemirnog duha…
Navodi se da je policija u Americi pronašla dva deteta kako se igraju u parku i sklonila ih u tzv. sigurnu kuću, a majka je, takođe u Americi, uhapšena jer je devetogodišnjaka pustila da se sam igra u parku. Podsećamo da su u Americi, u nekim državama, zakoni vrlo rigorozni u pogledu vaspitanja dece i njihovog puštanja bez nadzora.
Lokalni i državni zakoni širom sveta uglavnom su nejasni povodom brige o deci. Najčešće se u zakonu ističe da „nadzor odgovara uzrastu i razvoju deteta“, pa je teško odlučiti šta sve treba dopustiti detetu da samostalno uradi. Roditelji će postupiti ispravno ako se obrate pedijatru za savet kada su u nedoumici.
Svaki pedijatar u svojoj praksi vidi mnogo različite dece istih i različitih godina. Tako će jedna šestogodišnjakinja biti npr. u stanju da sama postavi i pospremi sto za ručavanje ili rastavi i sastavi neki kućni aparat, a neće moći sama da se spremi za školu.
Sva deca sazrevaju i razvijaju se u svom ritmu (geni, vaspitanje, okruženje…). To znači da svako dete drugačije prođe period nezavisnih zadataka. Jedno dete, svesno svog okruženja, koje je oprezno i nepoverljivo – može se samo snaći na javnom mestu, dok drugo istog uzrasta, ali zbunjenije i nedovoljno orijentisano – lako može zalutati. Ključ je znanje roditelja o mogućnostima i sposobnostima svoga deteta. Period samostalnosti može biti kraći ili duži, ali je mnogo bitnije da dete zadatak ili obavezu uradi ispravno, ako treba i kasnije, a ne loše ili pogrešno, a ranije u svom detinjstvu.
Postavlja se pitanje da li možete pomoći svom detetu da postane samostalno ili nezavisno što brže. Mnogi roditelji greše kada forsiraju svoje dete da postane što pre i po svaku cenu samostalno. Potrebna je stalna edukacija i učenje, prvo o najprostijim stvarima, kao npr. da obavezno pogleda levo i desno prilikom prelaska ulice, čak i kada je sa vama. Stalnim podsećanjem detetu ćete usaditi naviku da, i kad vi niste pored njega, pogleda levo i desno. Saveti pedijatra su da roditelji stalno razgovaraju sa decom, jer će tako bolje upoznati njihove ličnosti i naučiti ih kako da reaguju u određenim situacijama.
Vaše dete će, na kraju, o samostalnosti ipak morati samo da donese odluku. Svet nije samo škola i igralište. Vaše dete može biti pogrešno usmereno i u svojoj kući (gledajući televiziju i koristeći internet), ali i u školi, putem društvenih mreža, u društvu. Opasnosti su svuda, a vaspitanjem deteta na mnoge opasnosti možete uticati.
Zaključak
Da li ste učenjem i vaspitanjem pomogli svom detetu da bude samostalno? Odgovor ćete dobiti kada dete bude videlo osmeh na vašem licu posle samostalno urađene obaveze.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com