Kardiovaskularne bolesti, kao što je koronarna bolest srca, vodeći su uzrok smrtnosti u svetu. Naučnici su u mnogim dosadašnjim studijama pokušavali na različite načine da ovaj uzrok umanje, počev od ishrane, fizičke aktivnosti pa sve do odvikavanje od loših navika.
Ranije studije su na osnovu 63 različita klinička ispitivanja otkrile da osobe koje pohađaju programe rehabilitacije posle srčanog udara ili koje imaju neko srčano oboljenje i pohađaju ovakve programe, umanjuju rizik od smrtnosti ili eventualnog drugog srčanog udara.
Problem je u tome što ljudi uglavnom ne pohađaju takve programe, smatrajući ih beskorisnim i nevažnim. Zbog toga su autori ove studije pokušali da nađu jednostavan, jeftin i široko dotupan pristup programu rehabilitacije.
Prema studiji, jedno od rešenja jesu motivacione tekstualne poruke: one mogu pomoći ljudima da ne zaborave da koriste lek, da ih podsete na fizičku aktivnost ili odvikavanje od pušenja, kao i na loš holesterol ili nekonsumiranje alkohola…
Da bi konkretno saznali kakav i koliki je uticaj poruka na rizik od bolesti srca, istraživači sa Novog Zelanda sproveli su istraživanje.
Od 710 ljudi sa koronarnim bolestima srca uključenih u studiju, prosečne starosti 58 godina, podeljenih u dve grupe, iz prve grupe (oko polovine učesnika) nasumice su odabrane osobe koje su primale motivacione poruke 4 puta nedeljno tokom 6 meseci. Druga grupa je samo kontrolisana, bez motivacionih poruka.
Motivacione poruke bile su različite sadržine u zavisnosti od osobe kojoj su slate (da li je u pitanju pušač ili gojazna osoba), prilagođene kao da su lične prirode i sa ličnim obraćanjem. Učesnici su dobijali i ocene zdravstvenog stanja pre i nakon završetka studije.
Rezultati studije pokazali su bolje ostvarenje ciljeva i smanjenje nivoa faktora rizika u grupi sa porukama u odnosu na kontrolnu grupu. Procentualno gledano, 63% ljudi u grupi sa tekstualnim porukama ostvarilo je bar 3 od 5 indikativnih zdravstvenih ciljeva u poređenju sa 34% u kontrolnoj grupi. Najveće razlike između dve grupe u zdravstvenim koristima bile su u pogledu holesterola, krvnog pritiska i telesne težine, zatim pušenje cigareta i fizičke aktivnosti.
Autori studije upozoravaju de su rezultati za loš holesterol manji od očekivanih, kao i da su pokazatelji za krvni pritisak uglavnom rezultat pogoršanja stanja krvnog pritiska u kontrolnoj grupi, a ne pobošanje zbog motivacionih poruka u tekstualnoj grupi.
Zbog toga autori studije naglašavaju potrebu za podrobnijim istraživanjima, naročito o praćenju stanja svakog pacijenta. Takođe se navodi da je ova studija rađena samo u Australiji, gde su nedostatak mobilne mreže na određenoj teritoji i postojanje jezičkih barijera bili ograničavajući faktori u studiji.
Zaključak istraživanja je da se zbog svega navedenog ova studija ne može generalizovati, dok ne bude istraživanje i na drugim lokacijama u svetu, kao i da vreme trajanja studije treba da bude duže od 6 meseci.
Laički gledano, rezultati imaju smisla jer mnogim ljudima treba podsećanje, motivacija i podrška tokom održavanja i kontrole zdravlja.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com