"Čaša je do pola puna" – rekli bi optimisti. Oni zbog svog optimizma imaju manji rizik od srčanog napada ili moždanog udara.
U nedavno objavljenim rezultatima istraživanja iz Harvardske škole za javno zdravlje, optimizam i sreća bili su povezani i sa manjim rizikom za srce i vaskularne bolesti. Među ljudima kod kojih su mereni faktori rizika za bolesti srca, najoptimističniji su imali mnogo manje šanse za srčani napad ili moždani udar od najvećih pesimista.
Analizom više od 200 studija ispitivan je uticaj pozitivnog stava osoba na rizik od srčanog napada i moždanog udara, kaže harvardski istraživač dr Dѕulija Boehm (Julia K. Boehm). "Istorijski gledano, istraživanja su usmerena na negativan uticaj depresije i anksioznosti na zdravlje. Želeli smo da vidimo kako psihičko blagostanje (osećaj sreće i optimizma) utiče na bolesti srca i bolesti krvnih sudova."
Bolji osećaj – bolje zdravlje srca
Doktorka Boehm i profesorka dr Laura Kubzanski (Laura D. Kubzansky) sa Harvarda pokazale su da sreća i optimizam imaju tendenciju da poboljšaju zdravlje srca.
Istraživači smatraju da su ljudi koji su smatrali da su srećni, verovatnije vodili zdraviji život, što bi moglo da objasni njihove bolje rezultate. Oni su jeli bolje i bolje i više spavali nego ljudi koji imaju negativan pogled na život. Ustanovljeno je da optimistične osobe imaju manje šanse za visok krvni pritisak, visok nivo holesterola i gojaznost, što inače predstavlja faktore rizika za bolesti srca i moždane udare.
Doktorka Boehm ističe: "Ovo sugeriše da jačanje psiholoških osećaja kao što su sreća i optimizam može da poboljša zdravlje kardiovaskularnog sistema."
Optimizam se može naučiti
Dr Brajan Bruno sa Odeljenja psihijatrije bolnice Lenox Hill u Njujorku, kaže da je siguran da depresija negativno utiče na rizik od srčanog napada i moždanog udara. On napominje: "Većina kardiologa je svesna važnosti lečenja depresije kod pacijenata sa bolestima srca. Studije su pokazale da kada je neko imao kardiovaskularni poremećaj, za njega je prognoza mnogo gora ako ima depresiju."
Stručnjaci ističu kako ima smisla tvrdnja da optimizam ima pozitivan uticaj na smanjenje rizika od srčanog napada i moždanog udara.
Pitanje je da li pesimisti mogu promeniti svoj stav u optimizam i osećaj sreće kako bi poboljšali svoje zdravlje.
Dr Brajan Bruno kaže da, iako geni igraju svoju ulogu, bihevioralna terapija i druge psihijatrijske intervencije mogu da pomognu ljudima da poboljšaju svoj osećaj blagostanja: "Pomaganje ljudima da postanu optimističniji jeste cilj terapije za poboljšanje zdravlja."
Studija je finansirana od strane fondacije "Robert Wood Johnson", a objavljena je u časopisu "Psychological Bulletin" koji izdaje American Psychological Association.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com