Starenje je sastavni deo svačijeg života. Ipak, to kako se vi sami osećate dok starite, zavisi od više faktora, uključujući izbore koje ste kao mlađi donosili i istorijat naslednih bolesti. Zato je veoma bitno da se što više starate o svom telu i da naučite kako da se uspešno nosite sa neželjenim stresom. Na taj način možete znatno usporiti proces starenja i izbeći neželjene probleme u bliskoj budućnosti.
Šta određuje koliko ćete biti zdravi kad ostarite?
Na promene kroz koje prolazite tokom starenja utiču mnogi faktori. Jedan od njih je i genetika. Ukoliko neki od vaših članova porodice imaju problema sa izvesnim oboljenjima ili neke probleme hronične prirode kao što su visok krvni pritisak ili dijabetes – postoji verovatnoća da ćete i vi, kako starite, imati iste probleme. Pa ipak, iako je rizik od ovakvih bolesti kod vas veći, to ne znači da ćete stvarno morati da se sukobljavate sa njima. Način života koji vi sami izaberete može vam puno pomoći pri smanjenju verovatnoće za dobijanje bolesti koje su u vašoj porodici nasledne. Čak i ako vas neka porodična bolest ne mimoiđe, postoje načini da se sa njom izborite: budite fizički aktivniji, hranite se zdravo i naučite kako da se suprotstavite stresu. Sve to može sprečiti ili bitno ublažiti naslednu bolest.
Koje su najčešće promene koje treba očekivati?
Promene u starosti uglavnom nastupaju postepeno i praćene su izvesnim promenama na fizičkom planu. Vaš metabolizam će postati sporiji tokom vremena (sporije će sagorevati kalorije), što znači da mu je potrebno manje energije iz hrane nego pre. Kod mnogih ljudi 40-50 godina starosti, korišćenje naočari za čitanje postaje neizbežno. Mnogima oslabi i sluh. Ulaskom u pedesete starenje kostiju postaje brže. Dolazi i do promena koje se odnose na polne funkcije – reakcija na polne nadražaje postaje sporija. Veći deo vitalnih organa postepeno postaje sve manje efikasan. Bubrezima postaje sve teže da organizmu obezbede dovoljno vode. Srce polako počinje da pokazuje znake umora i loše stanje, koje je rezultat dugogodišnje loše ishrane i nedovoljne fizičke aktivnosti.
Zato je od presudnog značaja da budete fizički aktivni, pijete puno vode i jedete zdravu hranu. Sve to će vašem organizmu omogućiti da funkcioniše kako treba u dužem vremenskom periodu.
Šta učiniti da biste se osećali što bolje?
Najbolja i najbitnija stvar koju možete uraditi za svoje zdravlje, u bilo kom dobu starosti, jeste da budete što više fizički aktivni. Fizičke aktivnosti jačaju vaše telo i vaš optimizam. Što ste aktivniji, manje su šanse da podlegnete depresiji. Bitno je da budete aktivni gotovo svakog dana, bez obzira na godine. Uvek postoji neka aktivnost koja je pogodna za vas. Ipak, pre toga, kako biste se zaštitili od eventualnih povreda ili preopterećenja, obavezno se konsultujte sa lekarom.
Ono što je jako bitno jeste vaše mentalno i emotivno zdravlje. Kako biste emotivno bili zadovoljni, postarajte se da ostanete u kontaktu sa što više prijatelja, članova porodice ili najbližih komšija. Ljudi koji su povezani sa drugim ljudima svakako su mnogo srećniji i ispunjeniji. Pokušajte da stres održite na minimalnoj granici. Kao dodatnu aktivnost, možete izdvojiti dnevno po 20 minuta kako biste se opustili i na taj način videti koliko možete tako da izdržite i utvrdili koliko stres stvarno utiče na vas.
A kako biste održali svoje sive ćelije što je duže moguće, usredsredite se na logičke aktivnosti poput rešavanja ukrštenica, igranje karata ili nekih starteških igara, kao što je šah.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com