Previše izlaganja suncu, previše boravka u pretoploj prostoriji, dehidratacija i još neke druge okolnosti mogu dovesti do toplotnog udara. Na sunčanicu su najosetljiviji: mala deca, hronični bolesnici, gojazne osobe i osobe starije od 60 godina. Međutim, često se dešava da i mlade „zdrave“ osobe usled neopreznosti i nepažnje „pogodi“ sunčanica.
Podsećamo da toplotni udar i sunčanica jesu hitan zdravstveni slučaj i da tako treba i reagovati. Toplotni udar, ako se brzo reaguje, najćešće prođe sa malim posledicama, ali ako ste neoprezni i neodgovorno se ponašate, može doći do ozbiljnih zdravstvenih posledica.
Tipični simptomi su: crvenilo u licu, povišena temperatura, ubrzan rad srca, konvulzije, grčevi ili drhtavica, toplotna iscrpljenost i nesvestica.
Sprečavanje toplotnog udara
Kada su velike vrućine, osetljive osobe, pa i ostale, ne treba da izlaze napolje u vreme najjačeg sunca i najveće vrućine (od 10 do 15 sati). Najbolje je biti u hladovini ili klimatizovanom prostoru. Ako nemate klima-uređaj, onda noću ohladite stan otvaranjem prozora, a pre podne spustite zavese i roletne i zatvorite prozore do nekih 17 sati, a i kasnije ako su vam prozori izloženi suncu.
Tokom vrelog toplotnog talasa, ako baš morate da izlazite, preduzmite sledeće korake:
- Nosite laganu i široku odeću svetle boje, stavite tamne naočare i šešir sa širokim obodom.
- Koristite za lice i suncu izložene delove tela kremu za sunčanje sa visokim faktorom.
- Ponesite obavezno flašicu sa vodom.
- Tokom dana pijte dosta tečnosti da biste sprečili dehidrataciju tela. Pijte vodu i sokove ili tečnost koja će vam nadoknaditi soli i minerale koji se gube znojenjem.
- Izbegavajte ledene i gazirane tečnosti.
- Odgodite ili otkažite aktivnosti na otvorenom tokom vrućine, a ako to nije moguće, onda te aktivnosti pomerite za rano jutro ili popodne, posle zalaska sunca.
- Ako morate da se bavite sportom ili teškim fizičkim poslovima tokom vrelih dana, češće pravite pauze, a u pauzama popijte bar malo tečnosti, iako ne osećate žeđ.
- Izbegavajte tečnosti koje sadrže kofein i alkohol, jer obe supstance utiču na to da gubite više tečnosti.
- Ne uzimajte tablete soli, osim ako vam lekar to ne savetuje za hroničnu bolest.
- Osobe koje boluju od: epilepsije, srčanih bolesti, bolesti bubrega ili bolesti jetre – treba da provere sa svojim lekarom da li im dosta tečnosti tokom vrućine može smetati.
- Izbegavajte nagle prelaze iz vrelih prostorija u hladne i obrnuto.
- Izbegavajte zagušljive prostore sa dimom ili sa previše ljudi.
- Pazite se ulica sa gustim saobraćajem ili sa dosta betona i stakla, jer možete i posredno „dobiti toplotni udar“.
Proverite sa svojim lekarom koliko vašim zdravstvenim uslovima i lekovima koje koristite mogu smetati vrućine i uticati na vašu sposobnost da se izborite sa ekstremnom toplotom i velikom vlažnošću.
Osnovna prva pomoć
Ako već niste sprečili sunčanicu, onda je potrebna hitna lekarska pomoć ili prebacivanje pacijenta u medicinsku ustanovu.
Dok lekarska pomoć ne stigne, pacijenta treba skloniti u hladovinu, raskomotiti ga, rashladiti ga i dati mu da pije što više tečnosti. Svako odlaganje traženja lekarske pomoći može ostaviti ozbiljne zdravstvene posledice.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com