Svi ljudi povremeno zevaju, ali zašto je zevanje ostalo misterija? Sada imamo odgovor: nova studija kaže da zevanje može da pomogne „pregrejanom“ mozgu da se ohladi.
Austrijski istraživači otkrili su da „količina zevanja“ kod ljudi varira u skladu sa temperaturom vazduha i često zavisi od spoljašnje temperature, kada je veoma toplo ili veoma hladno.
Stručni tim predvođen Jorgom Masenom sa Univerziteta u Beču pratio je koliko u proseku zevaju ljudi koji šetaju Bečom tokom leta i tokom zime. Istraživači su zatim te rezultate uporedili sa onima sprovedenim u Arizoni.
Učesnicima studije pokazivane su i fotografije drugih ljudi koji zevaju, kako bi se pokrenuo efekat poznat kao „zarazno zevanje“.
Ljudi u Beču zevaju više leti nego zimi, dok su rezultati obrnuti među ljudima u Arizoni – oni zevaju više zimi nego leti. Istraživači su takođe otkrili da je zevanje zarazno „najčešće“ kada je temperatura vazduha oko 20 stepeni Celzijusa.
Zevanje se dešavalo mnogo ređe kada je temperatura bila viša – oko 37 stepeni tokom leta u Arizoni – ili oko tačke smrzavanja tokom zime u Beču, navodi se u studiji objavljenoj nedavno u časopisu „Physiology & Behavior“.
Zaključci
Kako su istraživači objasnili, organizam „ne preduzima zevanje radi hlađenja mozga“ kada su temperature vazduha napolju tople ili toplije od samog tela. Sa druge strane, „hlađenje mozga“ nije neophodno tokom hladnog vremena, napisano je u univerzitetskom saopštenju.
Iako se veruje da zevanje pomaže da se poveća snabdevanje organizma kiseonikom, studije nisu pronašle vezu između zevanja i nivoa kiseonika u krvi, rekli su istraživači. Oni veruju da nova studija daje sve više dokaza da i spontano i zarazno zevanje pomaže hlađenju mozga.
Autori studije smatraju: „Hlađenje mozga poboljšava njegove performanse, tako da zarazno zevanje može imati cilj da poboljša ukupnu budnost osobe u grupi ljudi.“
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com