Mnogi od nas u svojim vrtovima, saksijama ili na svojim terasama gaje cveće o čijim otrovnim svojstvima nemamo prave informacije.
Nedavno je australijski časopis "Green Magazine" objavio listu 10 najotrovnijih vrtnih biljaka, a mi smo je dopunili našim imenima i ostalim podacima.
1. Glicinija (Wisteria)
Glicinija je listopadna penjačica, vrsta bršljana ili lijana, koja cveta u proleće. Veliki mirisni cvetovi su grozdaste strukture i obično su plavkaste, bele ili crvene boje. Godišnje može narasti i do tri metra. Često se viđaju i čitave zgrade urasle u tu biljku. Časopis "Green Magazine" izdvojio je ovu biljku kao "najotrovniju".
I u našim krajevima je od davnina poznato da bršljani mogu biti otrovni, tako da mnogi od nas znaju kako sa njima (listovima i cvetovima) treba postupati i da treba prati ruke posle dodirivanja.
2. Naprstak ili pustikara (Digitalis purpurea)
Naprstak ili pustikara je biljka sa zvonolikim belim, ružičastim ili ljubičastim cvetovima iz porodice zevalica i čest je ukras u vrtovima. Koristi se u medicini, za proizvodnju lekova za srce.
Ukoliko se pojede bilo koji od delova biljke, u blažim slučajevima izaziva mučninu, nesvesticu, dijareju i grčeve, a kod težih slučajeva, trovanja do otkazivanja sistema krvotoka i infarkta.
Od ove biljke treba čuvati decu i kućne ljubimce.
3. Hortenzija (Hydrangea)
Česta stanovnica okućnica je i hortenzija, grmolika drvenasta biljka. Hortenzija potiče iz Jugoistočne Azije a dosta se gaji u Portugaliji i zemljama Južne Evrope i Mediterana. Cveta od ranog proleća do kraja jeseni. Odlikuje se velikim cvetovima živih boja – mogu biti beli, roze, crveni, plavi i ljubičasti, a njihova boja varira u zavisnosti od sastava zemljišta. Postoje i vrste penjačice. Spada u veoma otrovne biljake. Ubrzo nakon trovanja, javlja se osip i svrab kože, otoci, mučnina, pojačano znojenje. Ukoliko se ubrzo ne dobije protivotrov, trovanje hortenzijom može dovesti do kome i otkazivanja sistema krvotoka.
4. Đurđevak (Convallaria majalis)
U našim krajevima đurđevak se još naziva đurđica, šmarnica ili đurđevac. Bela biljka, zvonastih cvetova, intenzivnog mirisa, đurđevak se često sadi u vrtovima kao ukrasna biljka. Cveta od početka proleća pa do kasne jeseni. Cveće đurđevka je otrovno, jer sadrži heterozide koji utiču na rad srca. Otrov uzrokuje mučninu, vrtoglavicu, povraćanje, bolove u ustima i trbuhu, dijareju i grčeve. Đurđevak ima crvene otrovne plodove koji sazrevaju u septembru. Nakon dodira cveta, stabljike ili korena ove biljke, potrebno je oprati ruke kako ne bi došlo do trovanja.
Iako je đurđevak otrovna biljka, ima neke lekovite sastojke koji se koriste prerađeni u medicini.
5. Flamingov cvet (Anthurium)
Flamingov cvet je tropska biljka čiji su cvetovi srcolikog oblika, a gaji se i u vrtovima. Flamingov cvet je rasprostranjen u centralnim delovima Amerike i na Karibima. Ova familija biljaka ima oko 800 vrsta. U primorskim krajevima cveta od februara do septembra. Listovi su najčešće crveni, ali mogu biti i u drugim bojama. Gutanje delova biljke može dovesti do izrazito bolnih oteklina i opekotina u organima za varenje. Naticanje sluznice može dovesti i do gušenja.
6. Hrizantema (Chrysanthemum)
Hrizantema je višegodišnja biljka poreklom iz Azije. Obično se ovim cvećem na zadušnice ukrašavaju grobovi. Izrazito je otrovna biljka. Kod ljudi izaziva svrab i otoke. Poznato je više stotina vrsta ove biljke. Vrtlari je često sade i kako bi oterali zečeve – naime, zečevi ovu biljku zbog njenih toksičnih svojstava izbegavaju.
7. Oleandar ili oleander (Nerium oleander)
Oleandar je zimzelena višegodišnja biljka na kojoj je otrovan svaki deo. Čak i slučajno udisanje dima zapaljenog oleandera može izazvati zdravstvene probleme. Ova zimzelena biljka, česta na Mediteranu ali i u Jugoistočnoj Aziji, utiče na brzinu rada srca, pa trovanje njome može dovesti do infarkta. Ova biljka dobro podnosi sušu pa je ima dosta i u Kaliforniji, gde je koriste kao rastinje za zaštitu od buke.
8. Fikus ili Bendžaminov fikus (Ficus benjamina)
Još jedan stanovnik vrtova – fikus, poznat i kao Bendžaminovo drvo, ima otrovna svojstva. Poreklom je iz Australije i Južne Azije. Postoji oko 800 podvrsta fikusa, a neke mogu dostići i visinu od 30 metara. U dodiru sa kožom izaziva svrab i oticanje kože. U slučaju trovanja, potrebno je posetiti lekara koji će propisati neki od antialergetika.
9. Azaleja (Rhododendron)
Azaleja je žbunasto cveće, a postoji više vrsta (i jednogodišnje i višegodišnje), neke su visoke i desetak metara. Grmovi azaleja imaju halucinogeno i laksativno delovanje. Simptomi trovanja su povraćanje, osip na koži, glavobolja, zamagljen vid i slabost u mišićima. Osim za ljude, posebno je otrovna za konje. Postoji više od 1.000 podvrsta spomenute biljke.
10. Narcis (Narcissus)
Narcis je višegodišnja biljka i jedan od vesnika proleća. Postoji više vrsta ovog cveća, ali je najpoznatiji beli narcis. Gaji se dosta u Evropi i Severnoj Americi, a od njega se spravljaju i parfemi. Progutate li lukovicu spomenute biljke, dolazi do grčeva, dijareje i povraćanja. Propratni simptomi su glavobolja, mišićna slabost i zamućen vid. Utiče i na rad srca.
Zaključak
Iako verovatno nećemo zapamtiti koje su sve ukrasne biljke otrovne, važno je znati da ne treba eksperimentisati sa čajevima nepoznatih biljaka, a deci ne dozvoliti da beru razne listove i cvetove ukrasnih biljaka, pa da ih zatim stavljaju u usta.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com