Sve je više zabeleženih slučajeva da rekreativci uzimaju dodatna sredstva u vidu određenih supstanci ili tableta, kako bi poboljšali svoj učinak tokom fizičkih aktivnosti. Dešava se i da ti dodaci koje oni uzimaju nisu ništa drugo do placebo, lažna sredstva ili lažne tablete, za koje misle da će im dati još veću izdržljivost i dovesti brže do rezultata – zaključeno je na osnovu više novih studija.
Zanimljivo je da u nekim slučajevima ovi lažni dodaci i uspevaju da urade ono za šta su navodno namenjeni. Lekari te slučajeve objašnjavaju snagom uma, koja od ovih "lažnjaka" čini istinske pokretače. Istog mišljenja je i dr Ho, glavni doktor jednog od ogranaka instituta u Australiji, koji se bavi proučavanjem štitne žlezde.
Istraživanja
Njegova grupa istraživača sprovela je istraživanje u cilju ispitivanja efektnosti dopinga hormonom za rast, jer do sada nije bilo previše naučno zasnovanih dokaza koji su potvrdili ovo njegovo dejstvo. Glavno pitanje povodom kojeg je formirano istraživanje jeste da li placebo efekat može biti objašnjenje kada je reč o verovanju ljudi da im hormon rasta može pomoći da postignu željene rezultate.
U samo istraživanje bilo je uključeno 64 rekreativca 20-40 godina starosti, od kojih je nekima davan hormon rasta (inače zabranjen u sportu), a drugima neaktivni placebo, u trajanju od osam nedelja. Svi su vežbali barem po dva sata nedeljno, i to narednih šest meseci.
Ho navodi sledeće: "Hteli smo da otkrijemo da li je do vidljivog poboljšanja u njihovom učinku došlo prevashodno usled verovanja da su istinski dobijali gorepomenuto sredstvo."
Nakon isteka osam nedelja, istraživači su zatražili od ispitanika da pokušaju da pogode koje od dva sredstva su dobili, kao i da iskažu svoje mišljenje o tome da li smatraju da se njihov učinak popravio. Zatim su se usredsredili isključivo na onu grupu koja je dobila placebo.
U toj grupi od 32 osobe, oni koji su mislili da su dobili hormon rasta naveli su da smatraju da im se opšti učinak popravio. Ono što je posebno zanimljivo jeste da, prema krajnjim rezultatima, kod njih istinski i jeste došlo do poboljšanja učinka.
Testiranje je, inače, uključivalo izdržljivost, snagu, sveukupni kapacitet osobe i sprinterski kapacitet. Test sveukupnog kapaciteta, meren na osnovu visine skoka, bio je jedini koji je pokazao značajno poboljšanje među ispitanicima koji su bili ubeđenja da su dobili hormon rasta, u poređenju sa ispitanicima koji su sa tačnošću pogodili da je u njihovom slučaju stvarno u pitanju bio placebo.
"Učinak čitave grupe popravio se za nekih 1-2%", navodi Ho, "što se pre svega može pripisati intenzivnom treniranju". Međutim, kada je posebno obratio pažnju samo na one ispitanike koji su bili ubeđeni da su, umesto placeba, dobili hormon rasta, otkrio je da je kod njih došlo do poboljšanja za čak 3-5%.
Rezultati
"Od početka smo se ja i moje kolege pitali koji je glavni razlog zbog koga sportisti uzimaju hormon rasta i teoretisali da je ključ svega najverovatnije sam placebo efekat. Naše istraživanje je to i potvrdilo. Međutim, kako bi ovo moglo sa sigurnošću da se tvrdi, potrebno je svakako uraditi još dodatnih istraživanja sa više ispitanika", ističe dr Ho.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com