Nova istraživanja pokazuju da osobe koje žive same ili se jednostavno osećaju usamljeno imaju povećani rizik od pogoršanja zdravlja.
Ovo je najveće do sada urađeno istraživanje koje pokazuje da izolovanost od porodice i prijatelja utiče na kvalitet i dužinu života.
Prvo istraživanje je pratilo skoro 45.000 odraslih osoba starijih od 45 godina koje su imale srčane bolesti. Od toga je 19% učesnika izjavilo da žive sami i oni su imali znatno veće šanse da umru tokom četiri godina istraživanja od osoba koje ne žive same. Izgleda da ovaj fenomen prevazilazi različite kulture, pošto su učesnici istraživanja bili iz 44 različite zemlje.
Rizik od smrti bio je najveći kod sredovečnih osoba. Osobe koje žive same i imaju od 45 do 65 godina starosti imale su 24% veće šanse da umru za vreme trajanja istraživanja u odnosu na osobe iz iste starosne grupe koje žive sa nekim.
Poređenja radi, za dijebetes tipa 2 dokazano je da povećava rizik od smrti za 40% kod osoba sa srčanim bolestima.
Uticaj usamljenosti na srce
Drugo istraživanje je pratilo 1600 osoba starijih od 60 godina u periodu od 2002. do 2008. godine. Učesnici su se izjašnjavali da li se osećaju usamljeno, izolovano i da li im nedostaje druženje.
U istraživanju je 43% osoba izjavilo da se oseća usamljeno barem neko vreme, iako je 63% njih bilo u braku ili imalo partnera.
Osobe koje su izjavile da su usamljene imale su 45% veće šanse da umru tokom istraživanja u odnosu na osobe koje se ne osećaju izolovano. Skoro 23% usamljenih ljudi umrlo je za vreme istraživanja, u poređenju sa 14% onih koji su izjavili da se ne osećaju usamljeno. Povećani rizik je ostao nepromenjen i nakon što su istraživači prilagodili svoje podatke kako bi otklonili uticaj drugih poznatih faktora koji utiču na životni vek, kao što su depresija, prihodi, starosno doba i rasna pripadnost.
Usamljenost je takođe povezana sa većom verovatnoćom da osobe imaju poteškoću da rade osnovne dnevne aktivnosti, kao što su hodanje, penjanje uz stepenice, jedenje, kupanje ili oblačenje.
Istraživači kažu da su iznenađeni velikim uticajem usamljenosti, međutim ona ne mora uvek prouzrokovati probleme, jer ponekad i određeni fizički problemi mogu dovesti do usamljenosti.
Na primer, postoje osobe koju su mentalno zdrave, ali imaju probleme sa hodanjem i penjanjem uz stepenice, pa tako retko kad izlaze iz kuće i sreću druge osobe.
Kako lečiti usamljenost?
Ova dva kao i prethodna istraživanja sugerišu da postoji veliki broj načina na koje usamljenost šteti zdravlju.
Usamljene osobe često imaju problema sa spavanjem. One su takođe češće uznemirene i pod stresom, imaju visok krvni pritisak i holesterol. Pored toga, imaju i veće šanse od pojave problema sa razmišljanjem i pamćenjem.
"Bez obzira n to da li ste muškarac ili žena ili iz koje ste zemlje, važno je da budete okruženi ljudima koji vas emotivno podržavaju", kaže Suzana Steinbaum, preventivni kardiolog sa Lenoks Hil bolnice u Njujorku.
"Mi smo društvena bića i kroz život napredujemo kada imamo prijatelje, porodicu i kada smo voljeni", kaže ona.
Stainbaum dodaje i da usamljenost može biti težak problem za rešavanje, ali da je moguće rešiti ga. Na primer, neki pacijenti nakon srčanog udara mogu bolje napredovati sa rehabilitacijom, ne samo zbog vežbi već i zato što su okruženi ljudima koji znaju kroz šta sve prolaze.
"Neki psiholozi se specijalizuju u pomaganju osobama sa hroničnim bolestima", kaže Steinbaum i dodaje da je svakom potreban sistem podrške.
Istraživanja su pokazala da čak i za one osobe koje nemaju porodicu i prijatelje, kućni ljubimac može biti od koristi.
Stručnjaci zaključuju da je važno da osobe koje se osećaju usamljeno i izolovano to podele sa svojim lekarima opšte prakse.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com