Novo istraživanje pokazuje da srećnije starije osobe mogu biti mobilnije sa godinama u odnosu na svoje vršnjake koji ne uživaju dovoljno u životu.
„Nalazi ne dokazuju da sreća čuva mobilnost, već da uživanje u životu doprinosi zdravijem i aktivnijem starenju“, kaže autor studije Endru Steptou, direktor Instituta za epidemiologiju i zdravstvenu zaštitu na Univerzitetskom koledžu u Londonu.
Istraživanje
Istraživači su proučavajući sreću i kako ona utiče na život, želeli da otkriju njene fizičke efekte.
„Naše prethodno istraživanje je pokazalo da su pozitivna dobrobit i uživanje u životu preduslovi za duži život. Stariji ljudi koji za sebe smatraju da više uživaju u životu, imaju manje šanse da preminu u narednih pet do osam godina od onih koji manje uživaju u životu“, dodaje Steptou.
Za potrebe nove studije istraživači su pratili gotovo 3.200 muškaraca i žena iz Engleske starosti od 60 i više godina. Učesnici su popunjavali anketu koja je osmišljenja da testira njihove nivoe blagostanja. Na primer, učesnici su upitani da li uživaju u aktivnostima kojima se bave, da li vole da budu u društvu drugih ljudi i da li osećaju da su puni energije. Oni su takođe odgovorili na pitanja o sposobnosti da se izbore sa svakodnevnim fizičkim aktivnostima kao što su oblačenje i tuširanje. Neki od njih su prošli i testiranje koje je merilo koliko brzo su se kretali.
Rezultati
Tokom osam godina studije, samo 4% ljudi koji su najviše uživali u životu razvili su probleme pri obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Ali taj broj je skočio na 17% među onima koji su pokazali najmanje uživanje u životu. Pored toga, veće zadovoljstvo u životu povezano je sa sporijim padom brzine hoda.
„Ove povezanosti mogu biti posledice mnogih stvari. Na primer, ljudi sa većim uživanjem u životu mogu biti bolje materijalno obezbeđeni, imati manje fizičkih bolesti ili invaliditeta ili generalno mogu voditi zdravije stilove života. Ovi faktori mogu da predvide promene u fizičkoj funkciji tokom vremena, ali ono što smo otkrili jeste da osnovni zdravstveni, ekonomski uslovi i način života mogu samo do pola objasniti vezu između uživanja u životu i opadanju fizičke sposobnosti. Dakle, u tome postoji više od toga nego što nam se čini“, kaže Steptou.
On dodaje da manje stresa, što potencijalno znači više sreće, takođe doprinosi boljem zdravlju, štiteći organizam od štetnog dejstva hormona stresa.
„Ovo istraživanje, između ostalog, sugeriše da bi trebalo da razmislimo o pozitivnim aspektima života starijih ljudi. Ne samo da su to sama po sebi važna pitanja već ove osobe takođe mogu imati koristi u smislu fizičkih sposobnosti. To nam zauzvrat može pomoći da uštedimo značajne resurse koji se tiču socijalne i zdravstvene zaštite starijih članova društva“, zaključuje on.
Džejms Madoks, profesor psihologije na Centru za unapređivanje blagostanja pri Džordž Mejson Univerzitetu u Ferfaksu, izjavio je da su ovi nalazi uverljivi i da odražavaju prethodna istraživanja.
„Zdravi ljudi su obično srećniji, a srećni ljudi su obično zdraviji. Međutim, važno je da budemo oprezni sa ovim zaključcima. Sve što možemo zaključiti jeste neka vrsta odnosa između fizičkog zdravlja, sreće i zadovoljstva životom. Nalazi nam ne mogu reći da li veliki osećaj blagostanja rezultuje boljim zdravljem ili obrnuto“, zaključuje on.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com