Mnogima jako smeta to što im se u ušima stvara ušni vosak i nastoje da uklone sve njegove tragove, ali treba biti oprezan: on ima zaštitnu funkciju za uho i treba biti vrlo pažljiv kod njegovog uklanjanja. Štaviše, velike su šanse da uopšte ne treba da ga uklanjate.
– Većina ljudi zapravo uopšte ne mora da uklanja vosak iz uha. To je zaštitni omotač ušnog kanala, vodootporno sredstvo koje ima antimikrobna svojstva i pomaže u sprečavanju infekcija vanjskog uha, kaže dr. Erik P. Voit, vanredni profesor na Odjelu otorinolaringologije i hirurgije glave i vrata na Medicinskom fakultetu NYU Grossman, a prenosi Huffington Post.
Osim što štiti uši od štetnih tvari, ušni vosak ih i podmazuje, sprečavajući da se pojave suvoća i svraba. Putem voska uši se zapravo čiste same po sebi.
– Razmišljajte s evolucijskog stajališta – pojašnjava dr. Lorens R. Lustig, dekan Katedre za otorinolaringologiju i hirurgiju glave i vrata na Univerzitetu Kolumbija. Naglašava da je uho dizajnirano tako da se samo čisti: majka priroda jednostavno ga je kreirala tako.
– Pre 500.000 godina ljudi nisu imali štapiće za čišćenje ušiju, pa su preživeli – zaključuje.
– Ušni vosak je kombinacija kože i ulja. Koža migrira iz bubne opne na spoljnu stranu ušnog kanala, a kako se te migrirajuće mrtve ćelije kože mešaju s lojnim žlezdama ušnog kanala na izlazu, tu nastaje ušni vosak, objašnjava Lustig. Kod nekih ljudi proizvodi se previše voska, ili je on gušći nego inače, pa mogu biti skloni infekcijama. Zbog toga može biti potrebna intervencija lekara koji će otkloniti višak voska iz uha. Ali, za većinu ljudi to nije potrebno.
– Telo ima razvijen sistem za stvaranje voska i njegovo izbacivanje – pojašnjava dr. Bredli B. Blok, otorinolaringolog koji vodi podcast ‘Physician’s Guide to Doctoring’.
– Dok žvaćete i pričate, koža ušnog kanala se pomiče, što istiskuje vosak iz uha. Ometanje ovog sistema može dovesti do nakupljanja voska i začepljenja ušnog kanala, pa čak i čišćenjem uha, paradoksalno, možete začepiti uho.
Savet je da se za to nikako ne koriste štapići s vatom na vrhu, jer predubokim guranjem tog štapića u uho možete oštetiti slušni kanal i uzrokovati krvarenje, ili čak dovesti do oštećenja bubne opne. Takav štapić zapravo deluje tako da potiskuje vosak dublje prema uhu, pa može dovesti do začepljenja.
Loša vest je i to da sviće za uši nisu efikasne, a mogu dovesti i do oštećenja.
Najbolja metoda za čišćenje ušiju je najjednostavnija: usredsredite se samo na spoljno područje i vosak koji je sam već izašao iz dubine uha, pa ga jednostavno možete pokupiti u ušnoj školjki. Najjednostavnije ćete to učiniti mokrom maramicom koju ste omotali na prst, kojom ćete proći po spoljnim kanalima uha. Ako je potrebno, nabavite neke kapi za čišćenje uha, čija je svrha da omekšaju vosak i podstaknu njegovo izbacivanje iz uha.
– Jedno od rešenja je vodonik peroksid, koji smete da koriste ako nemate oštećenja na bubnoj opni i u slušnom kanalu. Treba leći na bok, kapnuti nekoliko kapi u uho, pričekati nekoliko minuta i sesti, pa obrisati uho maramicom – pojašnjava Lustig.
Malo je verovatno da ćete imati problema s nakupljanjem voska, ali ako se dogodi, svakako potražite stručnu pomoć. Kada vam se ušni kanal začepi, osećaćete čep u uhu, imati poteškoća sa sluhom, a obično se javlja i osećaj da vaš vlastiti glas odzvanja kad govorite.
Lustig dodaje da je u slučaju bilo kakvih problema važno da se što pre javite lekaru, jer problem mogu izazvati i virusi, koji mogu dovesti do oštećenja uha.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com