Velike kancelarije sa mnogo osoblja, bez individualnih radnih mesta, sa više vrata i prozora, verovatno loše utiču na zdravlje zaposlenih? Ovo nije utisak pojedinaca, već rezultat istraživanja sprovedenog u Švedskoj.
Upoređivani su nalazi oko 2.000 ljudi na raznim poslovnim projektima i različitim radnim mestima. Osobe koje su radile u velikim kancelarijama (velika površina, velika zapremina, više radnih mesta, više prostora, viši plafoni, više vrata, više prozora…) češće su išle na bolovanje, po raznim osnovama, u odnosu na osobe koje su radile u manjim kancelarijama, za 2-3 osobe. Žene iz ovih kancelarija češće su išle na bolovanja od muškaraca.
Istraživač Kristina Bodin Danielson sa Univerziteta u Stoholmu ističe da su na to zaposleni na ovakvim radnim mestima (u žargonu letnje kancelarije) odavno ukazivali, a da se sada došlo do egzaktnih podataka.
Istraživačima nisu u potpunosti jasni razlozi dobijenih rezultata, ali navode kao mogućnosti: veći rizik od infekcija, povećanu buku, veću promaju, nedosatak privatnosti, nedostatak kontrole nad ličnim prostorom…
Pošto se radi u grupama i pod mogućim pritiskom i stresom za ostvarivanje norme, istraživači ukazuju i na mogućnost da pojedinci dolaze na posao i kada su bolesni, samo da bi radili, pa tako pogoršavaju svoje zdravlje, produžuju svoj opravak, a prenose infekcije na druge radnike.
Stručnjaci napominju da su potrebna detaljnija istraživanja kako bi se podrobnije vršilo ispitivanje uticaja radnog okruženja na zdravlje radnika.
Ova studija nedavno je objavljena u časopisu „Ergonomija“.
Napomena
U zapadnim zemljama mnogo se vodi računa o medicini rada i o uticaju radne sredine i okoline na zdravlje radnika, jer je to važno i za radnike i za poslodavce. Svako bolovanje nanosi štetu i radniku i poslodavcu. Ovakva iskustva i kod nas bi trebalo da se primenjuju u cilju boljitka na duže staze.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com