Studije koje su se bavile efektima dehidratacije na vremenske reakcije pri obavljanju memorijskih zadataka, imale su različite rezultate. Neke su pokazale da dehidrirano stanje čini da ljudi loše prođu na ovim testovima, dok druge nisu zabeležile pogoršanje memorijskih performansi.
Međutim, u istraživanjima gde su učesnici zamoljeni da ocene uticaj stanja dehidratacije, primećeno je da su im raspoloženje, budnost i koncentracija bili gori kada su bili dehidrirani.
Studije koje su se bavile efektom “suplementacije vode", odnosno stanja kada organizam ima dodatnu vodu, takođe su pokazale mešovite rezultate. Kod nekih su zabeležena poboljšanja na memorijskim zadacima, dok kod drugih nisu.
Nova studija bavila se efektom dodatne vode na brzinu memorije, vreme reakcije i raspoloženje kod odraslih osoba. Takođe je obraćena pažnja na dejstvo osećaja žeđi na obavljanje mentalnih zadataka i raspoloženje.
Šta kaže nova studija?
Osobe koje su učestvovale u istraživanju zamoljene su da izbegavaju hranu i tečnost od 9 sati uveče, noć pre testa, jer su testovi bili ujutru. Na taj način, naučnici su znali da su svi učesnici imali približno isti nivo dehidratacije.
Na jednom od testova, učesnicima je pre testa ponuđeno 500 mililitra vode (ali su mogli da piju manje ili potraže još) i desert na bazi žita, a drugog dana im nije ponuđeno ništa. Tako su istraživači mogli proučiti efekat koji voda ima, odnosno nema na istu grupu ljudi.
Pre testa memorije, učesnici su upitani da ocene svoj osećaj žeđi na skali u rasponu od "nisam žedan“ do “veoma sam žedan". Učesnici su zatim uradili niz kompjuterskih testova memorije i vremenskih reakcija. Istraživači su otkrili da su ljudi imali kraće vreme reakcije kada su pili vodu nego kada je nisu pili pre testiranja.
Percepcija ljudi o žednom stanju takođe je imala uticaj. Ljudi koji nisu bili žedni imali su slično vreme reakcije bez obzira na to da li su pili vodu. Učesnici koji su izjavili da su žedni, a koji su nakon toga popili nešto vode, imali su podjednako dobre rezultate vremena reakcije kao i ljudi koji su izjavili da nisu žedni.
Međutim, nisu svi rezultati bili u korist vode. Na jednom od testova, gde su učesnici morali da pogode pravila igre, ljudi su prošli lošije kada su popili vodu nego kada nisu. Bez obzira na to koliko su učesnici izjavili da su žedni, to nije imalo nikakav uticaj na rezultate testa.
Koliko je istraživanje pouzdano?
Iako je ova studija interesantna, postoji mnogo razloga zašto ne možemo previše verovati rezultatima. Prvo, iako su učesnici zamoljeni da ne piju ili jedu preko noći, ne znamo da li su se stvarno toga pridržavali. Drugo, studija je veoma mala (samo 34 ljudi), a verovatno mnogo ispitanika nije iz opšte populacije. Jedino što je poznato o učesnicima jeste to da su prosečne starosti 29 godina i da su uglavnom žene (75%).
Šta to znači za nas?
Ostaje nejasno da li voda može ili ne može poboljšati performanse na mentalnim zadacima, ali izgleda da osećaj žeđi može uticati na koncentraciju nekih ljudi. Biti pravilno hidratisan veoma je važno za naše zdravlje. Prema nekim preporukama, ljudi bi trebalo da piju oko 1,2 litara tečnosti dnevno. Koja količina tečnosti je potrebna – zavisi od mnogo faktora, uključujući telesnu težinu i to da li ste fizički aktivni. Ali, kada su temperature veoma visoke, većina ljudi će morati da unosi mnogo više tečnosti.
Činjenica je da pre obavljanja bilo kakvog posla ne treba sebe izgladnjivati ili izbegavati korišćenje tečnosti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com