Veliki broj ljudi tople letnje dane provodi na javnim bazenima ili pored malih privatnih montažnih bazena, zbog želje za kupanjem, plivanjem i rashlađenjem.
Međutim, svakog leta se postavlja pitanje čistoće javnih kupališta, akva parkova ili privatnih malih ili velikih bazena. Ponovo se postavljaju pitanja o korišćenju dezifenkcionih sredstava, količini hlora u bazenima, kao i o tome da li deca (pa i odrasli) mokre u bazenu, jer je to uobičajna pojava.
Novo istraživanje pokazuje da i dezinfekciona sredstva kojima se čiste bazeni u kombinaciji sa znojem, kozmetičkim proizvodima i urinom – mogu imati ozbiljne posledice po kupače.
Nove posledice su genetska oštećenja ćelija, prema labaratorijskim testovima, dok je kod osoba koje redovno posećuju bazene primećena neznatno veća stopa raka mokraćne bešike, kao i problemi sa disajnim organima.
Istraživanje je kao najproblematičnije kupalište obeležilo bazen u zatvorenom prostoru zbog lošijeg kvaliteta vazduha i slabije ventilacije. Navodno, miris hlora koji se oseća na zatvorenom bazenu u stvari je kombinacija urina i hlora (trichloramine) – hemikalije poznate po iritaciji respiratornih organa. Međutim, intenzivno korišćenje otvorenih bazena dovodi do drastičnog povećanja dezinfekcionih nuspojava. Istraživači su to uvideli testirajući uzorke iz bazena posle normalne i intenzivne upotrebe. Pronađeno je preko 100 raznih štetnih produkata od kojih su neki mutageni i izazivaju oštećenje ćelija i DNK mutaciju.
Poređenja radi, prema istraživanju, voda sa česme, i to ona koja nije za piće, čistija je od dezinfekcionih uzoraka vode iz bazena. Takođe, treba znati da što je bazenska voda toplija, veća je i brzina delovanja štetnih produkata.
Istraživanje predlaže kao dobro rešenje za bazene – filtere sa srebrom jer oni ubijaju patogene bakterije i bolje filtriraju vodu. Takođe, preporučuje se i korišćenje ozona i hlora – to se, prema istraživanju, pokazalo bolje od broma – kao i bolja ventilacija zatvorenih bazena. Što se tiče kućnih bazena i đakuzija, istraživanje preporučuje češće menjanje vode uz sva već navedena sredstva.
Istraživanje navodi da ovo ne treba nikoga da plaši, jer kada se preduzmu odgovarajuće mere, javni bazeni su potpuno bezbedni. Naglašava se i važnost održavanja PH vrednost vode čak i više od dezinfekcionih sredstava, kao i jasne oznake o zabrani mokrenja u vodi i lak pristup tuševima pored bazena, jer tuširanje pre ulaska u bazen umnogome smanjuje zagađenost bazena.
Zvanične gradske inspekcije veoma retko zatvaraju javne bazene zbog zagađenosti. Razlog je dozvoljeni nivo bakterija u vodi, ali i pritisak javnosti. Verovatno u mnogim bazenima voda sadrži nečistoće od kontamitacije kupača sa prolivom (dijarejom), netuširanja pre ulaska u bazen i dece, pa i odraslih, koji mokre u bazenu.
Saveti
Zato ponovo preporučujemo svim kupačima da vode računa o tome da ne zagađuju vodu u bazenima, jezerima ili rekama, jer time čuvaju tuđe, ali i svoje zdravlje.
Podsećamo kupače, a naročito roditelje male dece, da se obavezno po izlasku iz vode istuširaju i operu ruke i lice – i time smanje rizike od infekcija i hemikalija.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com