Kada dnevna temperatura poraste iznad 30 do 35 stepeni Celzijusovih, vaš organizam ima težak posao kako bi se ohladio. A pošto mnogi od nas borave na otvorenom u to vreme, do dehidriratacije može veoma lako doći. Velika vrućina je opasna po zdravlje odraslih i zdravih osoba, a može biti pogubna posebno za decu, starije osobe i kućne ljubimce.
Problem sa dehidracijom?
Toplotna iscrpljenost i toplotni udar predstavljaju ozbiljan medicinski problem i mogu ugroziti život. Toplotni udar je ekstremna pojava i javlja se kada je organizam izložen veoma visokoj (opasnoj) temperaturi.
Pri ekstremnim vrućinama, deca i starije osobe imaju posebno težak period, jer je njihovom telu veoma teško da se prirodno hladi. Posebno je opasno ako kod dece ili starijih osoba prestane znojenje. To znači da telo gubi sposobnost da se hladi i onda je potrebna lekarska pomoć.
Ako vaša deca imaju aktivnosti na otvorenom prostoru, dajte im dosta vode, čak i više nego što žele da piju. I morate da počnete rano detetu da dajete vodu – nekoliko sati pre izlaska – i sve vreme dete po vrućini treba da bude pod nadzorom. Potrebno je da deca, ukoliko trče ili se igraju, naprave pauzu najmanje na svakih 20 minuta, kako bi posedela u hladovini. Tokom pauze poželjno je da dete popije bar malo vode i umije se. Ovakvi jednostavni koraci mogu pomoći da decu zaštitimo od sunca i vrućine.
Čak i zdravi ljudi mogu da trpe ozbiljne posledice usled gubitka tečnosti po vrućini, a posebno ako se vežba ili radi naporan fizički posao na otvorenom. U letnje vreme je najbolje da se da vežba u zatvorenom klimatizovanom prostoru ili rano ujutru, pre nego što vrućina zaista počne. I u takvim uslovima može doći do dehidratacije, ali je tada manje opasno i mogu se preduzeti potrebne mere veoma brzo i sprečiti posledice po zdravlje.
Starije osobe još teže podnose vrućinu jer se njihovi organi (srce, pluća…) mnogo brže umore i ne mogu da izdrže potreban tempo rada u ekstremnim uslovima. Pored toga, starije osobe obično boluju od nekih hroničnih bolesti kojima velika vrućina samo pogoršava tok.
Zapamtite da i vaši kućni ljubimci teško podnose vrućinu. Preporuka je da kućne ljubimce držite bliže sebi i nadgledate ih. I njima treba ograničiti vreme i aktivnosti na otvorenom. Ako oni moraju da budu napolju neko vreme, budite sigurni da i njima treba davati dosta vode i da im je potrebna hladovina. Psi i mačke mogu dehidrirati baš kao i svi mi, ali sa potencijalno razarajućim efektima.
Napomene
Obično zaboravljamo da nama, našoj deci i našim kućnim ljubimcima danas u gradu nije isto kao što je bilo ranijih decenija i vekova u selu ili divljini. U gradu se krećemo asfaltiranim ulicama okruženi staklom i betonom, a sve to dodatno reflektuje zrake sunca i toplotu. Kada se beton i kamen ugreju, oni prosto zrače toplotu, a mi se krećemo u tom okruženju. Tada smo mi, naša deca i naši kućni ljubimci izloženi veoma visokim temperaturama, ne samo 35 stepeni nego i 40-50, a to je već opasno po život.
Šetnja dece i kućnih ljubimaca prometnim ulicama nosi još jednu opasnost. To je povećana koncentracija izduvnih gasova (ugljen-monoksida). Zapamtite, deca u dečijim kolicima i deca koja šetaju kao i kućni ljubimci mnogo su bliže tlu (betonu) nego mi, a tamo je i vrućina mnogo veća i koncentracija ugljen-monoksida veoma velika i opasna po dečiji organizam koji nije navikao niti je otporan na ovaj smrtonosni gas.
Zato decu ili kućne ljubimce šetajte rano ujutru ili predveče tamo gde ima bar malo zelenila, a najmanje motornih vozila.
U vreme sparnih i vrelih dana, flašicu obične vode imajte uvek pri sebi, bez obzira na to da li ste sami ili sa decom, pa će ponekad dobro doći gutljaj vode ili umivanje i polivanje glave.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com