Emocionalna stabilnost, upornost, kontrola, optimizam i savesnost – važne su „životne veštine“ koje vam mogu omogućiti srećan i zdrav život – zaključili su naučnici iz Velike Britanije nakon jednog istraživanja.
U istraživanju je učestvovalo više od 8.000 ljudi, starosti 52 i više godina. Ustanovljena je veza između navedenih životnih veština i boljeg zdravlja, otpornosti na hronične bolesti, manje depresije, manje socijalne izolacije i veće finansijske stabilnosti.
Saopštenje je izneo kolider istraživanja Andrju Steptoj, profesor epidemiologije i javnog zdravlja na Londonskom univerzitetskom koledžu (University College London – UCL).
Ne može se reći koja je od navedenih osobina najvažnija, ali njihov zajednički uticaj na naš život i zdravlje daje pozitivne efekte.
Ranije rađena istraživanje o uticaju savesnosti i optimizma na život i zdravlje odraslih, pokazala su izvesne pozitivne rezultate, ali kombinacija ovih „životnih veština“ nije proučavana.
Rezultati
Rezultati su pokazali uticaj „životnih veština“ na zdravlje i život:
Depresija
Jedna četvrtina ispitanika koja je imala jednu do dve od navedenih pet „pozitivnih životnih veština“ imala je neke od depresivnih simptoma. Samo 3 odsto ljudi sa četiri ili pet „pozitivnih životnih veština“ imalo je simptome depresije.
Usamljenost
Gotovo polovina ispitanika sa malim brojem „pozitivnih životnih veština“ imala je visok nivo usamljenosti. A sa druge strane, samo 11 odsto onih sa četiri ili pet „životnih veština“ imalo je visok nivo usamljenosti.
Zdravlje
Nešto više od jedne trećine od onih sa najmanjim brojem „životnih veština“ (1 do 2) smatralo je da „nije dobrog zdravlja“. A samo 6 procenata ispitanika sa četiri ili pet „pozitivnih veština“ žalilo se na svoje sveukupno zdravlje.
Socijalno-ekonomska i finansijska stabilnost
Takođe se pokazalo da su osobe sa više „pozitivnih životnih veština“ bile zadovoljnije svojim socijalnim, ekonomskim i finansijskim statusom.
Napomene
„Bili smo iznenađeni rasponom uticaja veza ovih životnih veština na: ekonomsko, socijalno, psihološko, biološko i zdravstveno stanje. Tako se nameće zaključak da je veoma važno imati ovakve osobine i održavati ih kod odraslih kako bi imali bolje zdravlje i blagostanje u starijim godinama“, zaključio je profesor Steptoj.
Studija je objavljena u časopisu „Proceedings of the National Academy of Sciences“.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com