Istraživači u Japanu razvijaju lek za koji veruju da će omogućiti da ljudima izrastu novi zubi koji će zameniti one koje su izgubili. Lek za izrastanje novih zuba uskoro ulazi u klinička ispitivanja na ljudima, pošto se na životinjama pokazao kao efikasan.
Ukoliko se pokaže bezbednim i efikasnim kod ljudi, lek koji su otkrili japanski istraživači mogao bi jednog dana da nam omogući da regenerišemo zube izgubljene usled povreda, karijesa ili starosti.
Poznato je da veoma mali procenat odraslog stanovništva Srbije ima sve svoje zube, a da je procenat onih koji nemaju nijedan zub mnogo veći. Svakom četvrtom stanovniku nedostaje više od deset zuba, a većina će izgubiti barem neke zube kako stari, tako da bi ovaj lek bio dobrodošao.
Proteze i implantati mogu da zamene ove izgubljene zube, ali to nikada ne daje potpuni osećaj prirodnosti i podrazumeva ozbiljne hirurške zahvate.
Japanski istraživački tim napreduje u razvoju revolucionarnog leka koji može omogućiti da ljudima izrastu novi zubi, a klinička ispitivanja bi trebalo da počnu u julu 2024. Lek za ponovni rast zuba namenjen je pre svega osobama kojima zbog urođenih nedostataka ne izraste kompletan set zuba. Tim ima cilj da lek bude spreman za opštu upotrebu 2030. godine.
U prethodnim eksperimentima na životinjama, lek je podstakao rast „trećih“ zuba posle mlečnih, a zatim i stalnih zuba kod odraslih jedinki.
“Mogućnost da izraste novi zub je san svakog zubara. Radio sam na tome još od kad sam diplomirao. Bio sam uveren da ću uspeti da to ostvarim”, kaže dr Kacu Takahaši, vodeći istraživač i šef Odeljenja stomatologije i oralne hirurgije u bolnici Kitano Instituta za medicinska istraživanja u Osaki.
Anodoncija je urođeni nedostatak koji ima oko jedan odsto populacije, a posledica je da pacijentu ne izrastu sva 32 zuba. Smatra se da su genetski faktori glavni uzrok kod jedne desetine pacijenata sa anodoncijom koji nemaju šest ili više zuba, što je stanje kategorisano kao oligodoncija. Ova stanja su poznata i kao ageneza zuba. Ljudi koji odrastaju sa agenezom zuba bore se sa osnovnim funkcijama poput žvakanja, gutanja i govora od malih nogu, što negativno utiče na ukupan razvoj.
Po sticanju diplome iz stomatologije dr Takahaši je 1991. upisao postdiplomske studije molekularne biologije na Univerzitetu u Kjotu. Nakon toga se usavršavao u Sjedinjenim Državama. Otprilike u to vreme, istraživanja širom sveta su počela da otkrivaju gene koji bi, kada bi bili izbrisani, prouzrokovali da genetski modifikovani miševi imaju manje zuba.
“Broj zuba je varirao kroz mutaciju samo jednog gena. Ako na to usmerimo naša istraživanja, trebalo bi da postoji način da promenimo broj zuba i kod ljudi”, navodi dr Takahaši kako je tada razmišljao.
Oko 2005. godine, kada nakon povratka u Japan, nastavio je da se bavi ovim istraživanjem na Univerzitetu u Kjotu. Istraživači su otkrili da miševi kojima nedostaje određeni gen imaju povećan broj zuba. Utvrđeno je da protein nazvan USAG-1, sintetisan u genu, ograničava rast zuba. Drugim rečima, blokiranje delovanja tog proteina moglo bi omogućiti rast više zuba. Takahašijev istraživački tim suzio je svoj fokus na USAG-1 i razvio lek za neutralisanje antitela koji može da blokira funkciju proteina.
U eksperimentima 2018. godine, miševima sa urođeno malim brojem zuba davan je lek koji je doveo do izbijanja novih zuba. Rezultati istraživanja objavljeni su u američkom naučnom radu 2021. godine i privukli su veliku pažnju kao začetak trerapije za regeneraciju zuba u svetu. Sada se radi na pripremi leka za ljudsku upotrebu. Kada se potvrdi da nema štetnih efekata na ljudsko telo, biće usmereno na lečenje dece uzrasta od 2 do 6 godina koja imaju anodonciju. „Nadamo se da ćemo utrti put za kliničku upotrebu leka“, kaže dr Takahaši, prenosi mainachi.jp.
Ukoliko klinička ispitivanja uspeju, lek za regeneraciju zuba bi mogao da promeni situaciju u celoj oblasti stomatologije. Nekim životinjama, uključujući i ajkule i neke vrste gmizavaca, kontinuirano ponovo rastu zubi. Pretpostavlja se da ljudima izrastaju samo dva seta zuba tokom života, ali u stvari, postoje dokazi da imamo i „zametke“ i za treći set. Kod oko jedan odsto populacije javlja se suprotna pojava od anodoncije: hiperdonciju, urođeno stanje koje uzrokuje veći broj zuba od normalnog.
Prema istraživanju Takahašijevog tima, svaki treći takav slučaj se manifestuje kao rast trećeg seta zuba. Takahaši veruje da je u većini slučajeva ljudska sposobnost za rast trećeg seta zuba vremenom izgubljena. Kada su istraživači primenili lek na tvorovima, izrastao im je dodatni sedmi prednji zub. Kako su novi zubi rasli između postojećih prednjih zuba i bili su istog oblika, smatra se da je lek izazvao generisanje trećih zuba kod životinja.
Kada lečenje zuba više nije moguće zbog teških karijesa ili paradentoze, ljudi ostaju bez zuba i moraju da se oslone na navlake ili proteze. Mogućnost rasta zuba treće generacije mogla bi to da promeni.
“U svakom slučaju, nadamo se da će u dogledno vreme lek za ponovni rast zuba biti treći izbor pored proteza i implantata”, zaključuje dr Kaco Takahaši.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com