Prema novom istraživanju sprovedenom u Sjedinjenim Američkim Državama, povećanje poreza na cigarete i zabrana pušenja na javnim mestima, u nekim državama, ne samo da su smanjili upotrebu duvana već su doveli i do osetnog pada konsumiranja alkohola.
Studija je otkrila da je konsumiranje piva i žestokih alkoholna pića, mada ne i vina, opalo u državama u kojima su doneseni striktni zakoni protiv duvana u protekle tri decenije.
Pušenje među mladima opalo je krajem 1990. i početkom 2000. zbog rasta cena cigareta. Pokazalo se da se svakim povećanjem cena cigareta od 10%, broj ljudi koji puše smanji 2%. Pored toga, države kao što je Misuri, sa slabim zakonima o pušenju u zatvorenim prostorima i niskim porezima na cigarete – imaju mnogo više pušača po glavi stanovnika nego države sa jakim ograničenjima i visokim porezima, kao što je Njujork.
Istraživači navode da pušači češće i neodgovornije konsumiraju alkohol od nepušača. Kako bi otkrili u kojoj meri zakoni protiv pušenja mogu uticati na ponašanja ljudi u vezi sa pićem, istraživači su najpre evidentirali promene obrazaca konsumiranja alkohola analizirajući stope prodaje alkohola, poreze i druge podatke preuzete od Nacionalnog instituta za zloupotrebu alkohola i alkoholizam od 1980. do 2009. godine. U to vreme, mnoge države počele su da sprovode povećanja poreza na cigarete i uvode zakon o zabrani pušenja na javnim mestima. Trendovi u vezi sa alkoholom potom su upoređivani sa trendovima promena poreza na cigarete i zakona o zabrani pušenja.
Utvrđeno je da je svako povećanje od 1% u ceni paklice cigareta dovelo do pada nešto manje od 1% u ukupnoj potrošnji alkohola po stanovniku.
Studija je pokazala i da konsumiranje vina nije pod uticajem zaoštravanja pravila i povećanja poreza na cigarete. Osobe koje piju vino obično žive zdravije i manja je verovatnoća da su pušači, navode istraživači.
Nakon raspodele uticaja prema vrsti alkohola, istraživački tim je procenio da bi hipotetičko povećanje od 20% u ceni cigareta docelo do pada od 2% u konsumiranju piva.
Autori studije su proračunali da bi svaka država koja zabrani pušenje na radnim mestima, u restoranima i barovima – zabeležila pad od 4% u konsumiranju piva i pušača i nepušača u odnosu da države koje nemaju nikakva ograničenja. Istraživači takođe predviđaju da bi konsumiranje žestokih alkohonih pića opalo za 11%.
Treba imati u vidu da studija nije uspostavila uzročno-posledičnu vezu, iako je pokazala vezu između sprovođenja politike za borbu protiv pušenja i smanjenog konsumiranja alkohola.
Napomena
Ako bi se ove uzročno-posledične veze utvrdile, smanjenje broja pušača uticalo bi, i neposredno i posredno, na poboljšanje zdravlja ljudi uopšte.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com