Otežano disanje postaje problem dece, starijih osoba, obolelih od astme. – Sušenja veša na radijatorima loše jer se tako zagađuje vazduh, isparenjima od deterdženta i omekšivača
Rezultati ispitivanja Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije pokazuju da vazduh u zatvorenom prostoru može biti i do dva puta zagađeniji od onog napolju. S obzirom na to da 85 do 90 odsto života ljudi provode u zatvorenom prostoru, kvalitet vazduha u njemu od velikog je značaja za njihovo zdravlje.
Pušenje nije jedini izvor zagađenja vazduha u zatvorenom pošto većina zagađivača na otvorenom takođe prodire u naše domove, a kuvanje, upotreba sveća, sredstava za čišćenje, građevinski materijal, nameštaj, kućni tekstil i računari mogu da emituju štetne hemikalije. Dodatno, grinje i prašina takođe smanjuju kvalitet vazduha, a da ne govorimo o bakterijama i virusima. Kada se to uzme u obzir, vazduh u nekim domovima zbog svih pobrojanih faktora može biti i do dva puta zagađeniji od spoljnog vazduha, pokazali su rezultati pomenutog istraživanja.
Pulmolog Tanja Radosavljević kaže za „Politiku” da nije lako očuvati vazduh čistim u našoj mikrosredini.
– Prostorije bi svakako trebalo provetravati, ali u vreme kada su velika aerozagađenja treba voditi računa kada je koncentracija štetnih materija u vazduhu najniža. Isto treba voditi računa i o polenu, odnosno otvarati prozore u ono doba dana kada je polena najmanje. Takođe, stan ne treba zatrpavati plišanim igračkama zbog grinja koje se jedino mogu ukloniti dubokim čišćenjem. Treba biti oprezan i sa osveživačima, odnosno koristiti ih samo umereno. Nisam pristalica sušenja veša na radijatorima jer se i tako zagađuje vazduh, isparenjima od deterdženta i omkšivača. Mnogo je bolje držati na grejnom telu posudu sa čistom vodom – pojašnjava dr Radosavljević. Prema rečima naše sagovornice jedini spas su prečišćivači vazduha u čijem odabiru opet treba biti mudar.
– Veliki je broj prečišćivača koji se nude na tržištu, a mali je onih koji zaista mogu biti od koristi. A opet, oni koji su kvalitetni su i skupi pa je vrlo teško sa našim standardom obezbediti čist vazduh u stanovima i na radnim mestima – dodaje dr Tanja Radosavljević.
Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu, loš kvalitet vazduha u zatvorenom može biti posebno štetan za decu, starije i osobe sa kardiovaskularnim i hroničnim respiratornim bolestima, kao što je astma. Brojke pokazuju da petina stanovništva može da ima problem sa astmom ili drugim alergijskim bolestima izazvanih kućnim uslovima. zagađenje vazduha u zatvorenim prostorima je osmi najvažniji faktor rizika za razvoj bolesti, sa stopom smrtnosti od 1,5–2 miliona ljudi širom sveta.
Za poboljšanje kvaliteta vazduha u zatvorenom prostoru ELF preporučuje pouzdanu ventilaciju, zamenu grejnog tela na drva i upotrebu prečišćivača vazduha. Ovo poslednje rešenje može biti korisno i zimi i leti, jer ventilacija može biti problematična i usred sezone alergija.
(R. D, „Politika“)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com