Zdrav način života može dovesti do dužeg života, čak i među ljudima koji već imaju 70 godina starosti – pokazuju nova naučna istraživanja. Redovno vežbanje (šetnja, sport, rekreacija…), boravak na svežem vazduhu, druženje sa prijateljima i porodicom i uzdržavanje od pušenja – povezano je sa dužim životom, navodi se u studiji koja je pratila ljude u proseku stare oko 70 godina (od 60 do 80).
Zdrave navike očigledno su dodale, u proseku, pet godina života ženama i šest godina muškarcima. Studija identifikuje specifično ponašanje, vezu između načina života i dužeg života, čak i među osobama sa hroničnim zdravstvenim problemima i onima koje su starije od 80 godina, kažu istraživači.
"Naši rezultati pokazuju da povoljni životni stil, čak i u poznim godinama života, produžava životni vek", zaključili su istraživači sa Univerziteta u Stokholmu, Švedska.
Aktivne starije osobe žive duže
Studija je objavljena u časopisu "BMJ". U studiji je praćeno stanje oko 1.800 ljudi u periodu od 18 godina, počev od sredine osamdesetih godina prošlog veka. Svi ispitanici su na početku istraživanja imali preko 75 godina starosti. Polovina njih je doživela 90 godina ili više. Žene su u proseku živele nešto duže od muškaraca.
Među osobama koje su u proseku najduže živele najviše je bilo:
- visokoobrazovanih
- osoba koje se bave sportskim aktivnostima
- ljudi koje se često rekreiraju
- druželjubivih osoba
Fizička aktivnost je najviše uticala na dugovečnost. Ljudi koji su se redovno bavili plivanjem ili izvodili neke vežbe živeli su u proseku dve godine duže od onih koji nisu obavljali slične aktivnosti.
Dugovečnost bivših pušača bila je slična ljudima koji nikada nisu pušili, ali ako su prestali da puše između 15 i 35 godina pre početka istraživanja (praćenja stanja).
Zdravo ponašanje i dugovečnost
Ljudi sa najzdravijim načinom života živeli su u proseku 5,4 godina duže od onih sa najmanje zdravim stilom života. Čak i među ljudima starijim od 85 godina i onim sa hroničnim zdravstvenim problemima, zdrav način života izgleda produžava život za četiri godine.
Studija nije uključila informacije o ishrani, pa je nejasno kako zdrava i nezdrava ishrana utiču na životni vek. Velika je verovatnoća da su osobe koje su vodile računa o zdravom načinu života vodile računa i o ishrani. Istraživači takođe nemaju podataka o tome kako su se ove osobe ponašale u mladosti.
Uprkos navedenim ograničenjima, dr Žizel Volf-Klajn kaže da su rezultati dodatni dokaz da nikada nije kasno da se poboljša način života, zdravlje i produži život.
Volf-Klajn je jedan od direktora za gerijatriju u North Shore zdravstvenom sistemu u Nju Hajd parku u Njujorku: "Poznato je već duže vreme da prilagođavanje načina života i ponašanje u bilo kom uzrastu može da bude korisno u pogledu zdravlja i dužine životnog veka."
Ona navodi kao primer svog mentora gerijatrijske medicine koji je bio pušač dok nije imao srčani udar u svojoj sedamdesetoj godini: "On je odustao od pušenje i nakon toga počeo vežbanje na stacionarnom biciklu 30 minuta svakog dana. I dalje to radi a sada ima 94 godine."
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com