Uđem juče u veterinarsku apoteku, po neke trivije za životinju koja je svilena kao da je sa kraljevskog dvora i stalno joj izlaze neke alergije, pada imunitet, ma sve kao kod čoveka, samo više nervira jer ne ume da kaže.
I tamo me sačeka divni stariji gospodin, veterinar i farmaceut po profesiji, raspoložen za razgovor.
I dok rekoste „komarci i groznica zapadnog Nila“ on mi reče kako je svog psa koji je bio „gotov“ u život vratio za dva dana – zeolitom.
Setih se ja da smo stotine kila tog kamenja svojevremeno, pre petnaestak godina, dovlačili sa površinskog kopa u selu Igroš podno Kopaonika, te majci za cveće da bolje cveta i lepše „radi“, te za kuću jer skuplja otrove i neprijatne mirise, daj ovome za ovo, onome za ono…a on mi, u međuvremenu objašnjava da mu stalno svraća naš najpoznatiji lokalni apotekar, vlasnik lanca apoteka, da kupi – zeolit.
– Šta će njemu?, pitam ja.
Kaže čika Stavra (nazvimo ga tako) – Pa sine, pije ga svako jutro – jednu kašičicu u pola čaše vode. I on i njegovi. A i ti tu tvoju živuljku leči zeolitom. I sebe. A u veterinarskoj apoteci kupuje jer je kod mene kilo 150 dinara, a u njegovoj, „ljudskoj“ po 800. A i neki čovek mi skoro na džakove kupovao, kaže, sipa u baštu, povrćemu „poludelo“ otkad mu dodaje ovo čudo, a korova nigde.
Izađem ja iz one apoteke sa kutijom zeolita u prahu i skepsom u glavi (opet kupujem nešto što ne vredi, mene ubediš kao nikog), pa pravac kući. Odmah mezimcu poturim zeolit u hranu. Lek u hrani uvek je poznavao i nikad nije hteo da pipne. Ovo je onjušio i pojeo. Ja u šoku. Jutros, životinja čila i vesela, kao da mu nikad ništa falilo nije. I onda rešim da sakupim sve što mogu o zeolitu, možda će biti od koristi nekome od vas. Da šteti neće sigurno. I ne kupujte ga u „zdravim hranama“ i ne plaćajte ga desetostruko po humanim apotekama – ako jednom apotekaru valja onaj za stočnu upotrebu, valjaće valjda i nama.
Elem, ŠTA JE ZEOLIT I ČEMU SLUŽI?
Silikatni mineral zeolit zbog svojih lekovitih svojstava konstantno pobuđuje pažnju, kako laika tako i stručne javnosti. Nalazi se u vulkanskim stenama koje su nastale taloženjem gasova i pare u okeanima. U prirodi postoji više od 200 vrsta zeolita, pri čemu mogu biti vlaknasti, lisnati i kristalni. Najčistiji i najefikasniji od svih koji se našao u humanoj upotrebi je kristalni – klinoptilolit. Neškodljiv je što je dokazano hemijskim i toksikološkim analizama, a najviše ga ima u podnožju Kopaonika, kao i na Kosovu.
Suština delovanja zeolita je u tome da on u ćeliju organizma unosi hranljive sastojke, a iz nje odnosi raspadne produkte metabolizma. Kao takav, zeolit može da se pije pomešan sa vodom, ali i da se nanosi na kožu ukoliko na njoj postoje rane ili neke druge neželjene promene. Upućeni tvrde da poboljšava imunitet i metabolizam, snižava šećer, otklanja gastritis i mučninu u želucu, upalu desni, afte, kamenac na zubima… Pospešuje izlučivanje viška tečnosti iz organizma, smiruje alergijska stanja, pomaže čišćenju jetre i drugih organa.
Unet oralno reguliše povišeni krvni pritisak, masnoće i holesterol, sprečava razvoj ateroskleroze, a sprečava i komplikacije dijabetesa.
Masaža tela zeolitom, pomešanim sa nekom od krema za telo, čisti masne potkožne naslage, pri čemu koža postaje zategnutija i glatka. Zeolit pomaže i kod opekotina izazvanih prekomernim sunčanjem, ali i kod psorijaze, seboreje i herpesa. Tvrdi se i da uklanja gljivična oboljenja, kao i radioaktivne kontaminacije.
Inače, zagovornici upotrebe zeolita tvrde da svi zdravstveni poremećaji nastaju zbog pada imunog sistema. Na stanje imunog sistema negativno utiču svakodnevne stresne situacije, sve zagađeniji vazduh, hrana i voda bogata nedozvoljenim sastojcima, povećano dejstvo radioaktivnih supstanci… Navedeni uzročnici izazivaju povećano delovanje slobodnih radikala usled kojih dolazi do povećane toksikacije organizma i nastanka raznih oboljenja.
Zeolit pomaže organizmu tako što vezuje i neutrališe slobodne radikale, reguliše Ph vrednost (kiselost) u krvi. Osim antioksidansnog dejstva, zeolit se pokazao i kao dobar dijetetski suplement, jer sadrži obilje minerala – kalijum, kalcijum, magnezijum, natrijum… Kao takav predstavlja značajan dodatak zdravoj ishrani.
U proleće 2003. godine objavljena je senzacionalna vest da Srbija leži na mineralima zeolita. Najveći baseni ovog rudnog bogatstva nalaze se u okolini Vranja, na padinama Kopaonika, Fruške gore…Samo selo Igroš, smešteno među brdima Jelenak i Trnovačka čuka, nadomak Brusa, ima pola miliona tona ovog minerala, koliko se proizvede na celoj planeti godišnje.
Svet je poludeo za zeolitom, prirodnim materijom vulkanskog porekla, svetložute boje, koga u znatno manjim količinama nego kod nas ima još u okeanima, Americi, Rusiji, Japanu i Bugarskoj. Zeolit se već „meša“ u preko hiljadu i po različitih proizvoda. U prirodi se nalazi preko 200 vrsta zeolita, ali je jedino srpski zeolit, pokazala su istraživanja, koristan i ima čarobna dejstva na ljude, ako je njihova primena stručna.
Za zeolit se zna veoma dugo, oko 250 godina, a su ovaj čudotvorni kamen na našim prostorima otkrili Rusi, još 1903. godine, i prve uzorke odneli na jedan od univerziteta u Moskvi, gde je više decenija ostao zaboravljen. Tek su mlađi naučnici obavili ispitivanja i, začuđeni rezultatima, saopštavaju Beogradu da Srbija ima pravo rudno bogatstvo. Ispostavilo se da zeolit, pored ostalih svojstava, idealno štiti od zračenja pa su Rusi sa više slojeva ove rude zatrpali jezgro Černobilja odmah posle nuklearne katastrofe. Sve elektrane na nuklearni pogon danas se obložu zeolitom, a zapadna medicina ga koristi za lečenje i detoksikaciju vojnika koji su ozračeni u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Avganistanu i Iraku. Taj čudesni kamen za 90 odsto uvećava prinose kod žitarica, za 85 odsto kod paprike, 54 odsto kod krompira, a oni koji su izbliza osetili efekte zeolita tvrde da celu Srbiju treba zaprašiti kako bi se spasila od uranijama, bombi, pesticida i opšte zagađenosti hrane i tla.
„Ako osećate svrab među prstima, ako se znojite, ili ako vam smrde noge, nemojte uzalud da se češete. Sameljite ovaj mineral u prah, pospite ga u čarape ili cipele i problem je rešen. Njime možete da operete zube, jer on leči desni, jača kosti. Ako ga stavite u zamrzivač ili hladnjak, pokupiće sve neprijatne mirise“, deo je iz obilja korisnih saveta.
Stručnjaci beogradskog Instituta za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina smatraju da zeolit ima široki spektar primene u poljoprivredi, farmaciji, medicini, nuklearnoj industriji…Njegova najbitnija osobina je u sposobnosti upijanja otrova. Posebno treba naglasiti da između ostalih toksina on vezuje i mikotoksine gljivica, za čije efikasno uklanjanje do danas nije pronađeno rešenje. Mikotoksina ima 360 vrsta i nije ih moguće uništiti ni kuvanjem, ni zamrzavanjem, ni antibioticima. Mikotoksini izuzetno nepovoljno deluju na sve unutrašnje organe i imaju kancerogeno dejstvo. Antibiotici uništavaju sve bakterije u organizmu, štetne i korisne, za razliku od zeolita koji uništava samo štetne bakterije.
U svetu su sve više aktuelna ispitivanja zeolita u medicini. Kod nas još nema do kraja izgrađen kapacitet za izučavanje primene ovog minerala, ali u svetu postoje takvi razvojni projekti. Zato se tek očekuje da će proizvodi nastali od zeolita izazvati pravi bum u svetu.
Naučno je utvrđeno da za izuzetna svojstva zeolit duguje svojoj specifičnoj kristalnoj rešetki koja kao magnet privlači, vezuje za sebe i neutrališe brojne toksične materije i jedinjenja, kao što su teški metali (olovo, kadmijum, stroncijum, živa, kobalt, hrom…), radioaktivne supstance, mikotoksini (olovne produkte gljivica u hrani – plesniva hrana) i toksični gasovi (ugljen-monoksid, ugljen-dioksid, amonijak, formaldehid…).
Budući da živimo „u toksičnom svetu“, kako neki stručnjaci definišu današnje stanje životne sredine, gde su vazduh, voda, zemljište i hrana, sve zagađeniji, može se pretpostaviti koje blago predstavlja prirodni mineral koji te opasne materije neutrališe.
Srbija ima nekoliko aktivnih i još nekoliko potencijalnih ležišta ovog dragocenog minerala, čija primena inače zahteva veoma skromne investicije. Među najznačajnijim su ona u Vranjskoj Banji, kod Brusa, na Fruškoj gori i Jastrepcu, gde eksploataciono pravo korišćenja ima Geološki institut.
Zeolit nije skup mineral. Njegova cena u refuznom stanju kreće se od nekih desetak do dvadesetak dinara po kilogramu, zavisno od granulacije. Zato je još veće čudo da je njegova primena kod nas skoro sporadična, i to samo u stočarstvu i poljoprivredi.
Nalazišta u okolini Vranja su među prvima u svetu, a na Fruškoj gori otkriven je ne tako davno i to slučajno u bivšem rudniku mrkog uglja. Nazvali su ga „rudarski sapun“, jer je zeolit odlično čistio prljave ruke po izlasku iz jame.
Ljudi u Igrošu, ispod Kopaonika, zidali su kuće zeolitom, jer im je pogodan za klesanje. Kada su stručnjaci iz Beograda banuli u ovaj kraj, te 2003. godine, bili su u čudu: – Pa, ljudi, jel vi znate od čega su vaše kuće.
– Nemamo pojma!
Meštanima je bilo važno da nemaju vlagu i buđ, a štićeni su i od radijacije.
Američki Tri of Life Rejuvenation Center sproveo je pilot studiju o detoksifikaciji teških metala, DU – urana, kao vrlo raširenog radioaktivnog kontaminata koji je posledica upotrebe naoružanja, zatim PFOA-teflonske kiseline kao kancerogenog elementa teflona, te još 14 do 26 teških metala, pesticida i herbicida i mikotoksina. Detoksifikator je bio zeolit u kombinaciji s hlorofilom iz zelenog soka. Analizirani su sadržaji toksina u jetri, plućima i mozgu. Istraživane osobe su inicijalno imale prosečno 90 do 95 odsto toksina u vitalnim organima. Nakon mesec dana uzimanja zeolita i zelenog soka sve su osobe imale 0 (nula) toksina, što znači da je organizam očišćen sto-posto.
Zeolit poboljšava opšte zdravlje i imunitet, uklanja umor, suzbija i smanjuje rast tumora uz bolju podnošljivost zračne i hemioterapije, reguliše nivo šećera i masnoće u krvi, sprečava razvoj arterioskleroze, reguliše povišen krvni pritisak, sprečava komplikacije dijabetesa, dovodi do gubitka mučnine, nadutosti kod zapaljenja i ciroze jetre, deluje gastroprotektivno, smanjuje bol, ukočenost i poboljšava pokretljivost zglobova, povoljno utiče na kvalitet i vlažnost kože i eliminiše gljivična oboljenja kože.
Zeolit nije lek, već dijetetski suplement koji ima dokazana lekovita svojstva. Različita ispitivanja u Austriji i Nemačkoj dokazala su primenu zeolita u medicini, veterini i prehrambenoj industriji. Zeolit ima adsorpcionu sposobnost. U organizmu vezuje metale, toksine, lekove, pa treba biti obazriv prilikom njegove upotrebe. Razmak između upotrebe zeolita i drugih lekova ili vitamina treba da bude što veći da ne bi došlo do poništavanja efekta leka.
Zeolit nema štetan uicaj ni na plod u majčinom stomaku, pa ga u Aziji trudnice masovno koriste, a neka istraživanja pokazala su da zeolit čak štiti plod od štetnog uticaja toksina u majčinom telu. Zeolit se koristi i kao dodatak životinjskoj hrani, u baštovanstvu i poljoprivredi, jer kulture koje se obogaćuju zeolitom daju veće i zdravije plodove.
Primena: Preporuka je da se zeolit koristi preventivno: dva puta dnevno po 0,5 g, a ako je već prisutno neko oboljenje 3-5 puta po 1g, maximum 5 grama dnevno.
Evo i jedne zanimljive emisije o ovom domaćem „kamenu mudrosti“. Nemojte da vas mrzi da pogledate:
https://www.youtube.com/watch?v=axIuOQMZVgI
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com