Da biste mirno spavali i mirno sanjali, trebalo bi da se dobro naspavate, a to znači oko 8,5 sati dnevno.
Dajemo neke interesantne odgovore stručnjaka na pitanja o spavanju i snevanju.
Da li ljudi mogu da kontrolišu svoje snove?
Da, iako izgleda čudno, neki ljudi ponekad mogu da „kontrolišu“ svoje snove.
Dešava se da ljudi mogu da utiču na snove dok se oni „odvijaju“ ili pre toga. Svake noći kada odete u krevet i fokusirate se na ono što želite da sanjate, možete oblikovati svoje snove, ali to ne uspeva svima i ne svaki put.
Neki ljudi mogu da kontrolišu snove dok traju i to je „lucidno sanjanje“ – ljudi znaju da sanjaju i usput promene san, tj. priču.
Da li neke osobe ne sanjaju?
Svako ima „nekakve“ snove, ali neki od nas ne mogu da se sete šta su sanjali, pa kažu kako nisu sanjali.
Jedan od razloga zašto se pojedinci ne sećaju svojih snova može biti i to što ne spavaju dovoljno dugo. Neki naučnici veruju da san pomaže da ono što radite tokom dana pretvorite u sećanje.
Čoveku je potrebno najmanje 8,5 do 9,25 sati spavanja noću da bi sanjao i zapamtio san. Mozgu je potrebno duže spavanje da bi „upio“.
„Ako umreš u snu, umreš u stvarnom životu?“
Možda ste čuli ovu urbanu legendu, ali ona nije istinita. Pojedincima se dešavalo da „umru u snu“ i probude se sasvim normalno.
Košmari se mogu desiti svakome, ali ako ih imate često, razmislite zašto je to tako. Stres može da pokrene košmare. Ponekad i prevelik umor ili preteška hrana mogu uticati na „teške“ snove. Pisanje utisaka posle napornog dana ili pisanje sutrašnjih obaveza može pomoći da se osećate bolje pre spavanja i bolje spavate tokom noći.
Kratko spavanje i elektronski uređaji.
Snovi se obično ne dešavaju prilikom dnevnog spavanja kraćeg od sat vremena. Kada se ne spava dovoljno noću, telo može direktno da pređe u fazu sna, što nije dobro – nećete se dobro odmoriti.
Za bolji san, pokušajte da isključite sve elektronske uređaje u sobi, uključujući i telefon, i to sat vremena pre spavanja, da biste se opustili. Svetlosni efekti elektronskih uređaja mogu prevariti vaš mozak da misli da je vreme da ste budni. Nije dobro ni da tokom vašeg (ili sna vaše dece) treperi neko svetlo (kompjuter, televizor, pametni telefon ili nešto slično), jer to smeta mozgu da mirno spava.
Ako ne spavate dovoljno, to može da izazove i glad?
Ukoliko ne spavate dovoljno, to može učiniti da se osećate loše, ali takođe može učiniti da osećate glad. Ljudi koji su umorni i neispavani češće žude za brzom hranom i prejedaju se. Vaše telo postaje željno energije iz hrane, jer je iscrpljeno, i onda jedete previše.
Ako nedovoljno spavate, to utiče na glad, ali i ako previše jedete ili gladujete, to negativno utiče na miran san.
Šta je noćna mora?
Stari engleski izraz „noćna mora“ podrazumeva vešticu koja vam sedi na grudima dok spavate. „Noćna mora“ navodno puzi preko vas dok spavate, parališe vas, pa imate strašne snove.
Šta snovi znače?
I pored rečnika snova i raznih sanovnika, značenje snova nije poznato – sve su samo nagađanja. Samo vi možete razlučiti značenje svojih snova – to može biti neko sećanje, težak prethodni dan ili neka svesna ili nesvesna očekivanja…
Većina ljudi postaje paralisana kada spava?
To je istina i zvuči jezivo: oko dva sata svake noći dok spavate, vaše telo je paralizovano. Tačnije, organizam vas štiti od delovanja snove da slučajno ne biste povredili sebe. Naravno, vi tokom spavanja i snevanja ne znate da se ne možete kretati, jer ste „zauzeti spavanjem“.
Činjenica je da posle burnih snova ljudima treba neko vreme da se „oporave“. Osobe koje kažu da su ih npr. tokom spavanja oteli vanzemaljci, možda su zaista imali iluziju dok su spavali, ali je to delimično ostalo i kada su se probudili i dok su još bunovni.
Koja od životinja verovatno ima snove?
Naši najveći stvarni snovi dešavaju tokom REM faze spavanja. Pacovi, većina sisara i neke ptice imaju REM spavanje kao i mi, pa naučnici smatraju da i te životinje sanjaju.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com