Zbog polemike o štetnosti tampona i zabrinutosti žena za njihovu primenu, Nacionalni institut za zaštitu zdravlja i Nacionalni toksikološki program u Americi zahtevali su da se uradi istraživanje kako bi se utvrdilo u kojoj meri prisustvo sintetičkih vlakana, hlora i drugih zagađivača u tamponu i drugim ženskim higijenskim proizvodima predstavlja rizik.
Dr Linda Birnbaum navodi da, pored toga što tamponi sadrže niz štetnih hemikalija koje mogu da dovedu do neželjnih posledica, zaključci studije iz 2002. i 2005. godine pokazuju da su žene izložene mnogo većem nivou dioksina kroz ono što jedu i piju nego kroz upotrebu tampona.
Nacionalni institut za zaštitu zdravlja počeo je da prikuplja informacije o tome kako i da li proizvodi za negu tela mogu uticati na povećanje rizika od raka dojke, kao i da li izazivaju druge zdravstvene probleme, dok toksikološki probleme ispituje studija čiji je cilj poboljšanje alata za procenu izloženosti životne sredine iz proizvoda za ličnu negu, uključujući i ženske higijenske proizvode.
Mnoge poznate kompanije navode da se na njihovoj ambalaži nalaze podaci o sadržaju proizvoda koji se svake godine ažuriraju i da uvek nastoje da obezbede zaštitu i udobnost ženama širom sveta.
Što se tiče tampona i higijenskih uložaka, FDA ih klasifikuje na osnovu rizika: tako je najmanje rizična klasa I, dok je najrizičnija klasa III, a klasifikacija je urađena u zavisnosti od toga da li proizvodi imaju bilo kakav miris.
Zato u Americi postoje smernice koje preporučuju proizvođaču da dostavi spisak materijala (hemikalije, aditivi i sredstva za doradu) koji se koristi u proizvodnji, kako bi FDA dala odobrenje. Takođe, FDA traži, ali ne zahteva, testiranje kako bi se uverila da ti proizvodi ne izazivaju reakciju i ne dovode do porasta bakterija poput onih koje izazivaju sindrom toksičnog šoka, koji je veoma opasan.
Kao zaključak, možemo navesti da je najbezbednije koristiti pamučne jastučiće koji mogu da se peru, ali s obzirom na to da ni jedna žena to više ne radi, onda je najbolje koristiti tampone sa 100% organskim pamukom koje prave male kompanije i dostupni su samo u određenim prodavnicama.
Iz našeg ugla
Ovo je stanje u Americi, gde postoje rigorozne kontrole, ali i veliki uticaji proizvođačkih lobija, pa opet „provejavaju“ mišljenja proizvođača da njihovi proizvodi „nisu mnogo otrovni“, a da su hrana i voda „mnogo otrovniji“, izbegavajući činjenicu da se otrovi i štetne materije koje unosimo u organizam „sabiraju“, a da su proizvodi ili štetni po zdravlje ili nisu (ne malo ili mnogo).
Što se tiče našeg okruženja, nismo upoznati sa pravim stanjem, a možemo da pretpostavimo da će nam neki strani proizvođači i domaći uvoznici, kad god im se ukaže prilika, plasirati proizvode koji nisu za njihovo tržište, a za „naše jesu“(?). Opet apelujemo na nadležne organe da spreče ulaz opasnih proizvoda u našu zemlju.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com