Procenjuje se da 75 odsto žena ima valunge tokom menopauze. Oni nisu samo neprijatni propratni simtomi, oni su i više od toga i trebalo bi ih ozbiljno shvatiti.
Nova studija otkriva da se žene koje imaju redovne valunge mogu suočiti sa mnogo većim rizikom od srčanog udara ili moždanog udara kasnije u životu.
Preliminarni nalazi koji će biti predstavljeni na godišnjem sastanku Severnoameričkog društva za menopauzu (NAMS) u Čikagu ukazuju na to da bi žene i njihovi lekari trebalo da shvate česte ili uporne valunge kao potencijalno upozorenje za buduće kardiovaskularne probleme.
„Za pacijente i lekare koji se brinu o njihovom zdravlju, ovo je poziv za buđenje“, rekla je Stefani Fobien, medicinska direktorka NAMS-a i direktorka Centra za žensko zdravlje klinike Mejo.
Istraživači su već sumnjali da postoji veza između valunga i zdravlja srca. Ali veza se zasnivala na studijama sprovedenim na osnovu iskustava starijih žena. One su se prisećale svojih iskustava sa valunzima, kao i istraživanja koja su uključivala markere srčanih bolesti, poput koronarne kalcifikacije ili poremećaja protoka krvi, a ne srčanog ili moždanog udara.
Nova studija pratila je više od 3.300 žena u menopauzi tokom 40-ih i ranih 50-ih godina sa kojima se razgovaralo jednom godišnje tokom 20 godina. Ovo je omogućilo istraživačima da prikupe informacije o valunzima tokom prolaska kroz menopauzu kao i informacije o kardiovaskularnim promenama.
„Ovo je prva studija koja je to uradila“, ističe dr Fobien.
Sve u svemu, 231 žena u istraživanju imala je srčani ili moždani udar tokom dve decenije praćenja.
Žene koje su imale česte valunge na početku studije bile su u dvostruko većem riziku od ostalih žena da dožive tako nešto. Žene sa jakim valunzima tokom vremena imale su 80 odsto veći rizik od srčanog udara ili šloga, čak i nakon prilagođavanja faktorima rizika od srčanih bolesti.
Dr Rebeka Turston, vodeća autorka studije, kaže da to ne znači da je svaka žena koja ima valunge predodređena da doživi srčani ili moždani udar, već da je u odnosu na ženu koja nema valunge, ona izložena povećanom riziku.
Što se tiče valunga i njihovog ukazivanja na srčane bolesti, dr Turston sumnja da tu glavnu ulogu imaju krvni sudovi. Na pitanje da li će lečenje valunga, smanjiti i rizik od srčanih bolesti, doktorka kaže: „Mi jednostavno ne znamo jer još nismo radili to istraživanje“.
Međutim, ona smatra da rezultati studije naglašavaju potrebu za bavljenjem zdravljem srca preko promena navika, poput prestanka pušenja, gubitka kilograma ako osoba ima prekomernu težinu i stavljanja krvnog pritiska pod kontrolu.
„Definitivno podvlačim da žena koje imaju jake valunge tokom menopause treba posebno da obrate pažnju na kardiovaskularno zdravlje“, kaže doktorka. Ono što iz ove studije ne znamo je to da li će se na osnovu prepoznavanja valunga povećati tačnost predviđanja ko će imati srčani ili moždani udar“, kaže dr Fobien.
(Health.com)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com