Čitaju li aseksualne osobe romantične romane? Gledaju li pornografiju? Čitaju li tekstove koji mame naslovima sa seksualnim aluzijama? U novoj knjizi ‘Understanding Asexuality’, Entoni Bogart, profesor psihologije sa Brok Univerziteta i vodeći autor o aseksualnosti, prelazi preko nekoliko ključnih naučnih tvrdnji o toj temi, uključujući i zašto je aseksualnost toliko važna za razumevanje šireg spektra ljudske seksualnosti.
Bogart definiše aseksualnost kao ‘nedostatak seksualne privlačnosti’ ili ‘osećaje žudnje’ prema drugima, i procenjuje da je oko jedan posto opšte populacije aseksualno. Poređenja radi, 1.6 posto Amerikanaca identifikuje se kao osobe homoseksualnih sklonosti. Ljudi nisu jedina vrsta kad je reč o seksualnim varijacijama, jer su istraživači često glodare korišćene u eksperimentima u laboratorijama prozivali ‘frajerima’ ili ‘mekušcima’, zavisno od nivoa njihove zainteresovanosti za seks.
Kod aseksualnih osoba bitno je napomenuti da njihov ‘alat’ savršeno radi, samo pokazuju manji nivo seksualne želje, prenosi Express.
„Kao što je i za očekivati“, objašnjava Bogart, „aseksualni ljudi manje fantaziraju od seksualnih ljudi. Ustvari, veliki deo aseksualaca uopšte nikad nije zamišljao seks“.
Masturbacija je bitna aktivnost za razumevanje varijacija među aseksualcima. Zanimljivo je da značajan broj aseksualaca masturbira, ali, kako kaže Bogart, „ponekad postoji nepovezanost između njih i osoba o kojima maštaju“. Mnogi aseksualci tako masturbiraju samo kako bi se oslobodili pritiska, a u nekim slučajevima i zato što sami sebe privlače, ali stručnjaci su saglasni da su potrebna daljnja istraživanja o masturbaciji među aseksualcima, kako bi raspolagali boljim rezultatima.
Dok se celibat u mnogim religijama i tradicijama slavi kao vrlina, aseksualnost se danas često etiketira kao poremećaj. Istina je, tvrde istraživači, potpuno suprotna: aseksualci obično ne pokazuju nikakve znakove invalidnosti ni stresa uzrokovanih svojim stanjem. To je nešto što ih, na određene načine, čini dobrom kontrolnom grupom za dijagnostifikovanje stresa, riskantnog ponašanja i privremene neuračunjivosti, što može uticati na drugu grupu: seksualnu većinu. Drugo iznenađujuće otkriće jeste da mnoge aseksualne osobe žele da budu u romantičnoj vezi. „Oni žele mnoge neseksualne aspekte ljubavne veze“, kaže Lori Broto, profesorka Univerziteta u Britanskoj Kolumbiji u Kanadi.
„To su obično fizičke aktivnosti kao što je maženje i intimnost, iako su potpuno nepovezane sa seksualnom željom“.
Uz romantične komedije, istraživanje aseksualnosti je verovatno učinilo najviše za razdvajanje romantike od seksa, za šta su neka istraživanja potvrdila da uključuje različite delove mozga. Tako je nauka sada usmerena na romantičnu stranu partnerskog života, u čemu im uveliko može pomoći i proučavanje aseksualnosti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com