Američko udruženje za porodiljstvo i ginekologiju (Amercian College of Obstetricians and Gynecologists) izdalo je uputstvo u kome savetuje da se PAP, tj. Papanikolau test, ne radi pre navršene 21. godine života. Posle toga treba da se radi svake dve godine do navršenih 29 godina, a posle toga na svake tri godine.
To predstavlja veliko odstupanje od prethodnog uputstva koje je savetovalo da se sa ovim testom počne od 18. godine života, i to jednom godišnje. Slično uputstvo se primenjuje i u Kanadi, s tim što se sa testom može početi ranije samo ukoliko je osoba seksualno aktivna pre svog 21. rođendana.
Razlog za ovo novo uputstvo zapravo je vrlo retko obolevanje od raka grlića materice u starosnoj grupi 18-21 godine života, koja je ranije bila ciljna grupa za rano otkrivanje ove bolesti. Ravoj bolesti je dosta spor i potrebne su godine da se ona razvije, što opravdava uputstvo da se PAP test radi u vremenskim intervalima dužim od godinu dana.
Ovo uputstvo je doneseno da bi se sprečili brojni nepotrebni testovi žena koje nemaju rak grlića materice.
Papanikolau (PAP) test sastoji se u uzimanju brisa sa grlića materice koji se zatim šalje u laboratoriju da se vidi da li postoje promene ili nenormalne ćelije koje bi ukazale na mogućnost prisustva raka. Problem je u tome što humani papiloma virusi koji su česti i prenose se seksualnim odnosom mogu prouzrokovati promene u ćelijama koje su potpuno bezopasne. Da bi se tačno odredilo da li su te promene na ćelijama bezopasne ili potencijalni rak, potrebno je, međutim, napraviti nekoliko kontrolnih pregleda sve dok rezultat ne postane potpuno normalan.
U nekim slučajevima, žene će biti izložene biopsijama sumnjivog mesta ili nekim drugim testovima, iako bi se ćelije normalizovale same od sebe. Eksperti se nadaju da će novo uputstvo postati standard u ovoj oblasti.
Doktori će morati da obrate više pažnje na starosnu grupu od kasnih tridesetih do 50 godina; ta grupa je najrizičnija zbog većeg broja seksualnih partnera ili zbog toga što žene nikada nisu išle na pregled.
Ovo uputstvo moglo bi ponovo da se promeni u zavisnosti od ishoda kampanje koja je za vakcinaciju devojčica protiv humanog papiloma viorusa. Vakcina štiti protiv dva soja ovog virusa koji najčešće izaziva rak grlića materice. Smatra se da će nova generacija devojaka biti vakcinisana i da će samim tim procenat raka grlića biti smanjen, tako da će i potreba za PAP testom biti manja.
To, međutim, ne znači da se vakcinisanim osobama neće raditi PAP test, pošto HPV vakcina ne štiti od svih virusa koji mogu izazvati rak grlića materice.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com