Antiretrovirusni lek truvada (Truvada) pokazao se 86% efikastan u sprečavanju novih slučajeva HIV-a kod visoko rizične populacije, prema studiji objavljenoj u časopisu Lancet.
Odavno je poznato da su antiretrovirusni lekovi efikasna zaštita od HIV-a. Ovi lekovi obično se daju ljudima sa HIV-om da zadrže bolest pod kontrolom, ali se mogu koristiti i da spreče inficiranja zdravih ljudi. Upotreba antiretrovirusnih lekova može se koristiti kao preventiva kod osoba koje spadaju u rizične grupe za HIV.
Upotreba antiretrovirusnih lekova kao preventiva testirana je na mnogim grupama koje su pod visokim rizikom od zaraze HIV-om, uključujući: gej muškarce koji „koriste seks bez zaštite“, „seksualne radnike“ i narkomane. Tretman je dokazan kao efikasan u mnogim kliničkim ispitivanjima širom sveta, ali nije dokazano da je efikasan u stvarnom okruženju i u „stvarnom svetu“.
Pilot studija
Istraživači u Velikoj Britaniji, sa Univerzitetskog koledža u Londonu, probali su preventivno delovanje ovih lekova u realnom okruženju. Regrutovana su 544 muškaraca sa 13 seksualnih zdravstvenih klinika u Velikoj Britaniji. Nasumično su dati antiretrovirusni lekovi jednoj polovini muškaraca tokom 2 godine, a drugoj polovini tokom druge godine istraživanja (ne prve). Druga grupa je nazvana „odložena grupa“.
Muškarci su imali od 18 godina i više. Oni nisu bili zaraženi HIV-om, ali su u bili u visokom riziku od dobijanja virusa. Njihovo zdravstveno stanje je kontrolisamo na 3 meseca tokom istraživanja.
Zlatni standard za klinička ispitivanja je „dvostruko nasumično određivanje učesnika“ gde jedna ili više grupa nasumično dobija odgovarajući tretman i kontrolna grupa nasumično dobije placebo (ili neki drugi tretman). Niko od učesnika ne zna da li su dobili aktivni lek ili šećernu pilulu (oni su „slepi“ za lečenje). Istraživači su takođe „slepi“ tokom istraživanja tako da ni oni ne znaju koji učesnik prima pravi a koji lažni tretman. Skrivanjem se smanjuje pristrasnost u studiji.
U ovom istraživanju nasumično su pododeljeni ljudi u grupe za tretman i kontrolnu grupe (odložena grupa), ali su želeli da učesnici znaju da li koriste lekove ili ne.
Jedan od problema u vezi sa korišćenjem antiretrovirusnih lekova kao preventive jeste da bi se osobe sa visokim rizikom od zaraze HIV-om upuštale u rizičnije ponašanje ako znaju da su zaštićeni pilulama. Ovo je poznato kao „kompenzacije rizika“. Iz tog razloga, učesnici su morali da znaju da li su dobijali tretman ili ne.
Razlog za formiranje odložene grupe – a ne grupe bez tretmana – jer se niko ne bi prijavio za istraživanje ako nije siguran da će dobiti lekove sledeće godine.
Zaustavljanje studije
Pilot studija je rano zaustavljena zbog velikog broja novih HIV infekcija u odloženoj grupi (19 muškaraca) i visokog nivoa zaštite u „stvarnoj“ grupi (3 muškarca). Istraživači su smatrali da ne bi bilo etički da nastave da odlažu davanje lekova „odloženoj grupi“.
Oko 5 meseci posle početka istraživanja i muškarcima u odloženoj grupi počeo je tretman antiretrovirusnim lekovima kao preventiva.
Istraživači smatraju da bi stopa zaštite od 86% mogla biti i 100% ako bi osobe sa visokim rizikom od zaraze HIV-om koristile pilulu jedanput dnevno kako treba.
Upotreba antiretrovirusnih lekova kao preventive od HIV-a u odnosu na placebo, dokazuje da je lek efikasan u stvarnom okruženju u stvarnom svetu.
Iako su učesnici u „stvarnoj“ grupi prijavili 28 neželjenih efekata, nijedan od njih nije bio ozbiljan. Najčešće su bile pritužbe na mučninu, glavobolju i bolove u zglobovima.
Nije bilo značajne razlike u učestalosti seksualno prenosivih infekcija između dve grupe, što dokazuje da je strah od „kompenzacije rizika“ bio neosnovan.
„Vreme je za novu strategiju“
Procenjeno je već da oko 107.800 ljudi u Velikoj Britaniji ima HIV. Uprkos kampanji da ohrabri ljude da koriste kondome kako bi se izbeglo prenošenje HIV-a, broj novih slučajeva HIV nije opao u protekloj deceniji.
Zagovornici upotrebe antiretrovirusnih lekova kao preventive kažu da je za preventivu i suzbijanje HIV-a potrebna druga strategija. Iako tretman lekom truvada (kombinacija dva antiretrovirusna leka: tenofovir i emtricitabin) košta do 15.000 američkih dolara godišnje, ovi zagovornici kažu da je jeftinije obezbediti lek ljudima tokom perioda života kada se angažuju u rizičnom seksualnom ponašanju nego za lečenje nekoga sa HIV-om do kraja života.
U uvodniku u časopisu Lancet, Kenet Majer i Kris Bejrer sa Fenvaj instituta u Bostonu, kažu: “ Usluge prevencije ovakvim lekovima protiv virusa HIV-a trebalo bi proširiti širom sveta nudeći lekove rutinski onima koji bi mogli imati koristi.“
Ministarstvo zdravlja Engleske trenutno procenjuje da li upotrebu antiretrovirusnih lekova kao preventive treba ponuditi visoko rizičnim grupama u Velikoj Britaniji.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com