Borba sa bilo kojom bolešću počinje ustanovljenjem dijagnoze. U slučaju sifilisa, to nije jednostavno uraditi: njegovi simptomi mogu biti razni, a razvoj bolesti često nije sasvim trivijalan i prepoznatljiv. Ozbiljnost ovog oboljenja zahteva, naravno, obavezna laboratorijska ispitivanja pre postavljanja konačne dijagnoze. Najpouzdaniji način je, naravno, izolovati treponemu, dakle ustanoviti njeno prisustvo na neposredan način, ali je ovo moguće samo ako na površini tela postoje delovi zahvaćeni „erozijom“, tj. čirevima ili osipom. Sve ostale metode dijagnostikovanja ove bolesti zasnivaju se na ispitivanju krvi. Prilikom zaraženja, u njoj se pojavljuju posebna antitela – belančevine koje proizvodi organizam radi borbe sa uzročnikom.
Ova antitela mogu se identifikovati tzv. Vasermanovom reakcijom. Krv za ovaj test uzima se iz vene. Rezultati testa veoma su pouzdani, osim ukoliko se osoba nije zarazila tek nedavno, pa se količina antitela neophodna za verodostojan rezultat još nije obrazovala. Verodostojan rezultat moguće je dobiti tek dve nedelje po pojavi tvrdog šankra.
Brži odgovor daje sistem ekspresne dijagnostike zasnovan na osetljivijoj reakciji mikroprecipitacije. Istina, ovaj sistem ne reaguje samo na bledu treponemu već i na druge slične mikroorganizme. Ipak, to ne umanjuje značajno pouzdanost ovog testa koji, zajedno sa sumnjivim simptomima koji bi ukazali na sifilis, omogućuje da se sa lečenjem počne već u najranijem stadijumu, kada su i šanse za potpuno izlečenje maksimalne.
Još je osetljiviji test u kojem se upotrebljavaju imunofluorescentni pigmenti, koji su u stanju da identifikuju čak i pojedinačna antitela. Međutim, reagensi i oprema neophodni za ovaj test toliko su skupi, da se obično primenjuju samo u izuzetnim slučajevima.
I, najzad, vredi spomenuti još jedan test koji je nezamenljiv u poznijim stadijumima oboljenja, kada su zaštitne snage organizma iscrpljene dugotrajnom borbom tako oslabele da Vasermanova reakcija može dati odrečan rezultat.
Treba imati u vidu da korišćenje prezervativa snižava rizik od zaraze sifilisom, ali ne štiti od njega u potpunosti.
Za razliku od mnogih drugih infektivnih bolesti, sifilis ne stvara trajni imunitet, te je moguće zaraziti se njime ponovo.
U razdoblju trudnoće treba posetiti ginekologa već u ranoj fazi. Dve obavezne analize krvi na Vasermanovu reakciju (u prvoj i u drugoj polovini trudnoće) daju maksimalno pouzdano jemstvo zdravlja deteta.
Što se ranije postavi dijagnoza i započne lečenje, to će ono biti delotvornije i manje će biti potrebno vremena za njega.
I najzad, svima koji se leče od sifilisa neophodan je stalni dispanzerski nadzor.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com