Postoje li optimalne godine starosti kada muškarac treba da postane otac? Dr Bernard Rober (Bernard Robaire), naučnik sa Mek Gil univerziteta u Montrealu (McGill University, Montreal), smatra da muškarac nema takvih ograničenja. Mnogi poznati umetnici, glumci itd. postali su očevi u kasnim godinama: Čarli Čaplin u 73, Pablo Pikaso u 68, Pjer Trido u 72…
Za razliku od muškaraca, žene su rođene sa fiksnim brojem jajnih ćelija (ovocita), koje su fundamentalne za reprodukciju, i samim tim posle navršenih 35 godina starosti imaju teškoća da zatrudne. Muškarac istih godina stvara preko sto miliona spermatozoida na dan, po hiljadu za svaki otkucaj srca.
Teoretski, muškarac proizvodi spermu koja je sveža sve vreme i zbog toga nema razlike između sperme osobe koja je 85 godina stara i osobe koja ima 35 godina.
Najnovija ispitivanja ukazuju, međutim, na izvesna ograničenja u plodnosti i kod muškaraca. Muškarci koji su stariji od 40 godina imaju manje šanse da postanu očevi u poređenju sa mlađim muškarcima. Takođe, njihova deca izložena su većem riziku obolevanja od autizma, shizofrenije i psihoze, odnosno depresije.
Ispitivanja su takođe pokazala da deca rođena od starijih očeva imaju niže vrednosti na testovima inteligencije. Jedna studija je dokazala da je učestalost daunovog sindroma 50% zavisna od kvaliteta spermatozoida. Ukoliko sparimo starijeg muškarca i mlađu ženu, razvoj embriona je drugačiji nego ako su oba partnera mlađa. Pronađena je promena težine embriona i povećanje smrtnosti posle rođenja.
Što je muškarac stariji, kvalitet njegove sperme je više promenjen. Smanjena je pokretljivost spermatozoida i smanjen je kvalitet njihovog DNK (DNA). Sama plodnost (fertilitet) se ne smanjuje, samo se smanjuje kvalitet spermatozoida.
U zaključku dr Bernard Rober kaže da postoji biološki časovnik i za muškarce koji se najviše odražava na kvalitet spermatozoida, a manje na njihov broj.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com