Obrezivanje je nekada bilo veoma popularno, jer se verovalo da se na taj način može sprečiti masturbiranje. Razmišljanje se pokazalo kao apsurdno, jer je praksa pokazivala suprotno. Ovakve teorije najviše su koristile rodonačelnicima tadašnjeg društvenog uređenja. Mogu se naći i zapisi i ilustrovane knjige koje su slikovito opisivale čemu zapravo vodi preterano masturbiranje, podstaknuto fizionomijom polnog organa. Samo obrezivanje smatralo se pravim oružjem u borbi protiv raskalašnog života.
U modernom svetu, obrezivanje se smatra poduhvatom koji je sa medicinskog stanovišta nepotreban. Razlozi poput onih da očevi žele da njihovi sinovi što više liče na njih ili na druge dečake iz društvenog okruženja, jednostavno nisu dovoljno dobri. Ono što je pozitivno jeste da sve više roditelja shvata ozbiljnost situacije i nepotrebno izlaganje bolu svog deteta, pa se odlučuje da sve to zaobiđe.
Kada se uradi ispravno i po propisu, obrezivanje je bezbedno. Ipak, moguće je javljanje raznih komplikacija i infekcije. Iako je to izuzetna retkost, zabeleženi su i slučajevi smrti novorođenčadi, čak i pri rutinskim poduhvatima obrezivanja. U savremenoj medicini praktikuje se, bez izuzetaka, najpre anesteziranje kožice penisa pre nego se ona ukloni. Međutim, u prošlosti se anestezija nije koristila, zbog čega je i verovatnoća za pojavu komplikacija bila mnogo veća. Nisu u pravu svi oni koji su mišljenja da bebe ne osećaju apsolutno nikakav bol pri ovom poduhvatu.
Samo obrezivanje vrši se na više različitih načina. Za ovo mladi roditelji uglavnom nisu ni približno dobro pripremljeni koliko misle, kao ni za ono što ih očekuje posle samog medicinskog postupka. Iz ovog razloga, čak i nekoliko nedelje kasnije, roditelji odlaze lekaru ne bi li utvrdili da je sve kako treba, jer im je drugačiji izgled polnog organa sasvim stran. Neki roditelji imaju strah da je možda previše kože ostalo, a neki da je previše kože uklonjeno.
Kada se verski razlozi ostave po strani, obrezivanje nije ništa drugo do kozmetički poduhvat.
Kada je religija u pitanju, postavlja se pitanje zašto bi nas Bog stvorio sa nečim čija je jedina svrha da bude uklonjeno.
Ako sledite Darvinove stope, postavlja se pitanje zašto bi i posle miliona godina evolucije upravo ovaj deo nas ostao netaknut, ukoliko mu je jedina svrha da kad-tad bude uklonjen kao višak.
Postoje jaki dokazi da ljudi koji ne uklone kožicu imaju veću polnu osetljivost, čime se i sam njihov seksualni užitak povećava u pogledu intenziteta. Ali čak i da je ovo 100% tačno, treba znati da seksualno zadovoljstvo tokom odnosa ne polazi odatle, već da se nalazi u glavama nas samih.
Neki su još uvek ubeđeni da je glavni razlog obrezivanja u stvari higijena. To je možda bilo razumljivo za prošle vekove, kada ljudi nisu još uvek znali za sapun i druga sredstva. Čak i tada je verovatnoća za pojavu infekcija bila podjednaka kao i verovatnoća za pojavu infekcije na prstu ruke ili noge, a niko nikada nije preporučivao da bi trebalo odseći prste kako ne bi došlo do infekcije.
Postoji ipak jedan argument koji ide u prilog obrezivanju. Istraživanja su pokazala da osobe koje nisu obrezane mnogo češće bivaju zaražene smrtonosnim virusom side. Naime, mikrokapi tečnosti koje se nalaze ispod osetljive površine kožice mogu lako postati putanja preko koje zaraza dospeva u organizam. Upravo u nerazvijenim afričkim zemljama koje su izložene velikom riziku od ove bolesti treba podstaći obrezivanje kao nešto što je neophodno radi očuvanja populacije.
Izvan ovoga, odluka leži na samim roditeljima. Stoga je izuzetno bitno da se prethodno dobro informišete i upoznate sa čitavom procedurom i samim procesom, jer toliko dugujete vašoj muškoj deci.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com