„Telo mi ne dozvoljava da imam seks, a kada uspem, osećam se kao da me neko bode nožem.“
Hana van de Per pati od bolnog poremećaja koji se zove vaginizam i imaju ga žene širom sveta. Ovo retko zdravstveno stanje je automatska reakcija tela na strah od vaginalne penetracije.
„Razgovarala sam sa mnogo žena koje boluju od iste stvari. Kao da smo sve iskusile isto – osećaj usamljenosti“, kaže ona.
Kod žena koje imaju ovaj problem, vaginalni mišići se stežu i one nemaju kontrolu nad ovim procesom.
Neke žene zbog toga izbegavaju seks, dok one koje imaju odnose, osećaju probadajući bol. Ovim ženama je nekad teško i da stave tampon.
Dvadesetjednogodišnja Hana kaže da je njeno prvo seksualno iskustvo bilo mnogo bolnije nego što je mogla i da pretpostavi.
„Oduvek sam znala da će gubitak nevinosti da boli. Ali osećala sam se kao da mi je neko gurnuo nož u vaginu, a onda ga okretao.“
Neke žene kažu da se osećaju kao da ih neko seče ili bode iglama.
Žene koje boluju od vaginizma, ponekad ne mogu da koriste tampone
Doktorka Lejla Frodšam iz britanske organizacije Konsultanti ginekolozi (Consultant Gynaecologist) kaže da je vaginizam jedan od retkih preostalih seksualnih tabua.
„Normalno je da ste zabrinuti ako prvi put treba da imate seks. Verovatno smo sve imale slično iskustvo. Ali žene koje imaju vaginizam mogu ceo život da prožive sa takvim bolovima.“
Amina*, u ranim dvadesetim, takođe ima vaginizam i kaže da joj se zbog toga promenio ceo život.
„Uticao je na moj brak i mogućnost da biram kada želim da rodim decu.“
Vaginizam može da se razvije u bilo kom periodu života. Neke žene saznaju da boluju od vaginizma kada prvi put u životu pokušaju da imaju seksualne odnose.
Frodšam dodaje da i religijsko vaspitanje može da igra ulogu.
„Neki ljudi odrastu u veoma religioznom okruženju i nemaju nikakav problem sa tim. Ipak, ima onih koji su kao sunđeri i sve upijaju što čuju.
„U tradicionalnim zajednicama postoji to verovanje da će prve bračne noći seks biti bolan i da krvavi trag na čaršavu predstavlja dokaz nevinosti“, navodi doktorka.
Iako Amina nije morala da pokazuje čaršav, kaže da joj je to bilo u podsvesti.
„Verovatno je to bila jedna od stvari zbog koje sam se plašila seksa“, kaže ona.
Pored razgovora sa psihologom ili psihijatrom, u terapiju spadaju i vežbe opuštanja
„Osećala sam kao da mi se telo gasi prve bračne noći. Teško je pričati o tome zato što ljudi ne razumeju i verovatno bi misli da preterujem ili izmišljam.“
Hani van de Per govorili su da žene ne uživaju u seksu.
„Išla sam u crkvenu školu, tamo su nas učili da seks uglavnom dovodi do krvavih situacija, trudnoće ili uzrokuje polno prenosive bolesti.“
Vaginizam može da utiče i na emotivni život.
„Plašila sam se da će partneri misliti da nisam zaljubljena u njih ili da me ne privlače fizički“, objašnjava Ajzli Lin.
Sramota i tabui često sprečavaju žene da potraže pomoć uprkos činjenici da se vaginizam leči.
I Hana i Amina pokušavaju da reše problem tretmanima sa posebnim instrumentom koji ima oblik tampona i polako raste kako bi opustio mišiće. Pored toga idu i i na psihoseksualnu terapiju.
Amina kaže da joj ti tretmani pomažu u određenoj meri.
„Duže od pet godina sam u braku i sve mi je bolje“.
Ali kako instrument u vagini raste, a nije ga lako koristiti, osećaj neprijatnosti se pojačava.
Tokom terapije se radi i na suočavanju sa strahom od penetracije. Koriste se razne tehnike poput psihoseksualnog savetovanja.
„To je svojevrsna terapija razgovorom koja vam pomaže da razumete i promenite ono što osećate prema sopstvenom telu“, kaže Vanesa Mekej, ginekološkinja iz Univerzitetske bolnice Kraljica Elizabeta u Glazgovu.
Iako kaže da je dosta napredovala, Hana priznaje da joj je i dalje teško da ima seksualni odnos sa penetracijom.
Ali odlučna je u nameri da se to promeni.
„Hoću seks sa penetracijom u kojem ću da uživam. Hoću da mogu da šetam normalno sa tamponom dok imam menstruaciju. Postavila sam male ciljeve i koračam ka njima.“
(BBC News na srpskom)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com