Svetska zdravstvena organizacija preporučuje dojenje novorođenih beba u prvih šest meseci njihovog života, ali u novom izveštaju koji je nedavno objavljen, navodi se da za mnoge žene to ne može biti realna opcija.
Istraživači iz Velike Britanije sproveli su 220 serijskih intervjua sa ukupno 36 žena (od kojih 35 planira da doji), 25 partnera, 8 majki i dva zdravstvena radnika o različitim aspektima dojenja.
Intervjui su se sprovodili na svake četiri nedelje od poslednjeg meseca trudnoće do šest meseci nakon rođenja deteta. Prvi i poslednji intervju su odrađeni licem u lice, dok su ostali obavljeni putem telefonskog razgovora.
Pitanja u intervjuima bila su u vezi sa odnosom između žena i njihovih partnera, deteta i drugih članova porodice, a što se samog dojenja tiče, pitanja su bila u vezi sa dužinom trajanja dojenja kao i upotrebom drugih tečnosti ili čvrste hrane pri ishrani deteta.
U izveštaju se nalazi dosta citiranih izjava učesnika istraživanja sa detaljnom analizom komentara.
Većina učesnika u istraživanju izjavila je da je, posle izvesnog vremena, postala zabrinutija za opštu dobrobit svojih porodica nego za biološke prednosti dojenja, pa je zbog toga prešla na čvrstu hranu ili hranu iz flašice.
Licemerni saveti o dojenju
Neke od žena su izjavile da dojenje nije tako fizički jednostavno kako govore pružaoci zdravstvenih usluga, da osećaju nezadovoljstvo zbog toga što su pod pritiskom da treba da doje, kao i to da bi volele da imaju veću podršku svojih partnera. Spomenuti problemi najčešće nastaju nekoliko nedelja nakon porođaja, kao i kada se u ishranu uvedu čvrste namirnice.
Ispitanicama se nisu dopali časovi o dojenju kojima su prisustvovale pre porođaja, nazivajući ih licemernim i previše naučnim. Takođe su se usprotivile prezentaciji dojenja kao jedine mogućnosti, kao i tome što se ne govori o kombinovanju dojenja i druge hrane za novorođenčad.
Istraživači predlažu porodično orijentisani pristup koji se sastoji od razgovora koji pokrivaju praktične i emotivne realnosti dojenja, kao i formula za ishranu. Oni podržavaju poboljšano postavljanje ciljeva, umesto činjenice da treba isključivo dojiti u prvih šest meseci.
Zaključuju da je neophodno više pažnje i različitih vrednosti i emocija oko hranjenja novorođenčadi u okviru same porodice, jer bi to moglo pomoći svim članovima porodice da se pomire sa realnošću zdravstvenih ideala.
Napomena
Ova istraživanja mogu biti poučna i za nas jer jedinstvenog odgovora, dojiti šest meseci, dojiti 12 meseci ili ne – nema.
Jeste važno da se beba doji šest meseci ili više, ali tu su i drugi razlozi: zdravlje majke, odnosi u porodici, emotivni razlozi, finansijska situacija, pomoć roditelja, pomoć supružnika, zauzetost supružnika, zaposlenje…
Pojedinci zaboravljaju kompromisno rešenje – kombinaciju dojenja i veštačke hrane. Na taj način beba dobija i ljubav i zdravu hranu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com