Starosna granica puberteta kod devojaka, odnosno devojčica, poslednjih godina stalno se smanjuje. Pubertet kod devojčica prati niz najznačajnijih i „najvidljivih“ pojava: razvoj dojki, rast stidnih dlačica i prva menstruacija.
Prema rezultatima jedne velike studije, kod devojaka-devojčica danas u proseku grudi počinju da rastu oko godinu dana pre nego što smo navikli i nego što je bilo ranije.
To može imati važne psihološke i biološke posledice na mlade devojke koje, prosto rečeno, nisu mentalno sposobne da se nose sa tim promenama.
Dr Luis Grinspen, pedijatrijski endokrinolog na Univerzitu Kalifornija u San Francisku, godinama proučava rani pubertet. Nedavno je u intervjuu za sajt Webmd.com odgovarala na pitanja o svojim iskustvima:
Šta je rani pubertet?
Kada govorimo o devojčicama u pubertetu, ne govorimo o tome kada njihov pubertet počinje. Sa endokrinološke ili hormonske tačke gledišta, taj period je zapravo kasniji korak u pubertetu. Ono što nas obično fokusira na prvi znak puberteta, to je rast grudi kod devojaka.
Kada sam bila na usavršavanju pre desetak godina, koristili smo podatke o tome da razvoj grudi devojke-devojčice ne bi trebalo da počne u dobi od 8 godina starosti, a sada možemo da kažemo da može da počne i ranije. Ukupno gledano, kod 15% današnjih devojaka-devojčica od 7 godina počinje rast dojki, a kod oko 27% u dobi od 8 godina starosti.
Ranije je manje od 5% devojčica starosti od 8 godina imalo razvoj grudi, a sada je taj broj mnogo veći.
To ne znači da sada prve menstruacije kod devojčica počinju ranije – tako da je ovo zanimljiv obrt – što u stvari može da znači da pubertet sada traje duže nego pre. To znači da su sada devojčice duže osetljive na životnu sredinu, hemikalije, veštačke estrogene, pesticide i druge stresore.
Tokom puberteta, celo telo devojčice brzo raste i razvija se, a posebno tkivo dojke, što u okruženju postaje primetno i može izazvati probleme.
Ko je najviše u opasnosti?
Analizirali smo više od 1.200 devojačica širom Amerike tokom određenog perioda vremena. Rezultati pokazuju: 23% devojčica crne rase imalo je rast dojki u dobi od 7 godina starosti, kod Hispano devojčica taj broj je iznosio 15%, a kod devojčica bele rase – rast dojki je u tom uzrastu počeo kod 10% populacije.
Dakle, postoje etničke razlike u početku puberteta. Kod devojčica crne rase u proseku oko godinu dana ranije počnu da se razvijaju grudi nego kod devojčica bele ili žute rase.
Zašto se ovo dešava?
Mislim da postoje tri glavna razloga. Dokazi ukazuju na to da je gojaznost glavni krivac. Teški psiho-stresori su još jedan uzrok ranog početka puberteta. Onaj treći razlog je definitivno nešto u našem okruženju, naročito hemikalije kojima smo izloženi i koje deluju na endokrini sistem.
Ne želim da se smanji zabrinutost zbog „endokrinih hemikalije“, ali to je prva stvar kod koje je savremeni način života napravio skok u odnosu na prethodne generacije. Ljudi manje ili više ne obraćaju pažnju na ove razloge. Obično se misli na pesticide – pesticidi jesu štetni, ali kada je u pitanju pubertet, mogu postojati mnoge druge stvari koje su štetne po zdravlje.
Kako gojaznost doprinosi ranom pubertetu?
Masno tkivo je zapravo veoma moćni endokrini ili hormonski organ. Debljina i gojaznost uzrokuju povećanje nivoa estrogena u organizmu. Debljina tako posredno ili neposredno pretvara druge hormone u estrogen, a ovaj hormon je odgovoran za razvoj grudi. Tako dolazi do ranog (preranog) razvoja dojki i početka puberteta.
Koji je to stres i kakav je njegov uticaj?
Govorimo o velikim stresovima koje deca doživljavaju, a jedan primer su žrtve seksualnog zlostavljanja u detinjstvu. Deca sa izuzetno visokim nivoima sukoba u porodici i deca koja žive u izuzetno opasnim ili nasilnim okruženjima – stalno su izložena stresu.
Ovde ne govorimo o „običnim raspravama roditelja“ (Ko će danas da pokupi decu iz vrtića i škole?) i rutinskim porodičnim svađama. Govorimo o „toksičnim nivima“ porodičnog stresa ili o velikim stresnim situacijama u sredinama u kojima deca žive.
Koliko je godina imala najmlađa devojka-devojčica koju ste videli sa ranim razvojem grudi i u pubertetu?
To je teško pitanje, jer treba da postoji više uslova koji potvrđuju da se stvarno radi o početku puberteta, a te devojke-devojčice mogu biti veoma mlade kada dođu kod mene (ili kod lekara). Dešavalo se da devojčice imaju 4 ili 5 godine, ali to su izuzeci i to nije ono o čemu mi ovde govorimo.
Nekada je postojalo prilično jasno odvajanje prevremenog puberteta i normalnog puberteta. Problem je ako imate devojčicu od šest i po ili 7 godina koja ima prerani puberteta ili rani normalni pubertet. To je posao za ljude poput mene i to je mnogo veći izazov.
Da li je potrebno rano lečenje ako devojčice imaju normalan pubertet?
To zavisi od situacije, i to stvarno zavisi od toga kolika je devojčica i kako ona brzo napreduje (raste i razvija se). Ako je ona zdrava, normalno se ponaša i normalno se „nosi“ sa početkom puberteta, onda nije potrebno lečenje.
Koje su neke od posledica ranog početka puberteta?
Devojke-devojčice koje prolaze kroz pubertet ranije od svojih vršnjakinja pod većim su rizikom od zdravstvenih probleme i dok su mlade i kasnije kad odrastu.
Kao tinejdžerke, ove devojčice obično imaju veći rizik od poremećaja u ishrani, veće šanse da budu depresivne, veće šanse za zloupotrebu droge i češće izgube nevinost u mlađem uzrastu.
Kada odrastu, devojčice koje su ranije ušle u pubertet imaju veće rizike: da dobiju rak dojke i da boluju od bolesti srca. Kada se saberu svi rizici i posledice, ovakva deca imaju mnogo veći rizik od prerane smrti, odnosno kraće žive.
Postoji li način da roditelji zaustave rani pubertet ili je to nešto što moramo da prihvatimo i pomognemo devojčicama da se pripreme za prerani pubertet?
To je stvarno moguće i zato je Džuli Derdorf i napisala knjigu „Novi pubertet“. Mislim da ima toliko stvari koje roditelji mogu da urade, ako ne da spreče rani pubertet, bar da pomognu svojoj ženskoj deci.
Jedna stvar je bitna, a to je da se deca mogu zaštititi (mada dosta teško u savremenom okruženju): smanjenjem izloženosti stresu, sprečavanjem rane gojaznosti, druženjem, brigom o okruženju, zdravom ishranom i smanjenim izlaganjem hemikalijama.
Ostalo je rešavanje „nizvodnih efekata“ koji su manje-više neizbežni. Roditelji treba da budu upoznati sa mogućnostima „dolaska“ ranog puberteta i da znaju kako da razgovaraju sa svojom decom i šta da rade kada pubertet počne.
Da li je pod našom kontrolom, kao roditelja, da se zaustavi rani pubertet?
Možda. Ono što je definitivno pod našom kontrolom jeste da pomognemo devojkama-devojčicama da imaju što bolje rezultate ako dođe do preranog ili ranog puberteta.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com