Prema novoj studiji, manje je verovatno da će majke koje su introvertne i stidljive dojiti svoju novorođenčad od majki koje su prijatnog karaktera i prijateljski nastrojene.
Rezultati studije sugerišu da je majkama sa određenim ličnim osobinama potrebno više podrške nego drugima kako bi se ohrabrile da doje svoju decu. Smatra se da negativan odnos prema ženama koje doje na javnim mestima može biti jedan od razloga zašto neke žene imaju poteškoća sa dojenjem.
Dojenje je zdravo i za dete i za majku
Dojenje je važno za zdravlje majke i bebe. Dojenčad imaju niži nivo infekcija i alergija, a i manju verovatnoću da će biti gojazna, a majke koje doje imaju manje šanse da se razbole od nekih vrsta raka.
Majkama se savetuje da daju svojim bebama samo majčino mleko u prvih 6 meseci (26 nedelja) nakon porođaja i da nastave sa davanjem mleka u manjim količinama u periodu i do dve ili više godina.
Novo istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji, pokazalo je da, iako 81% majki doji po rođenju deteta, nakon 6 nedelja ta brojka pada na 48%, a samo 25% majki doji decu tokom svih prvih 6 meseci.
Brojne studije su ispitivale koji su to faktori koji utiču na dojenje. Neki od faktora su obrazovanje majki, starost, „moda“ itd, ali veza između dojenja i ličnih osobina majke do sada nije istraživana.
Upitnici
U istraživanju putem anketa učestovale su 602 majke koje imaju malu decu uzrasta od 6 do 12 meseci. Prosečna starost majki u vreme porođaja iznosila je 29 godina.
Žene su popunjavale upitnike sa detaljima o ličnim osobinama i o tome koliko dugo su dojile svoju decu. Ako su prestale sa dojenjem pre nego što je beba napunila 6 meseci, žene su zamoljene da objasne razloge zašto je to tako.
Rezultati su pokazali da su majke čije su karakteristike ukazivale na to da su bile ekstrovertne i emocionalno stabilne, značajno češće započinjale i nastavljale sa dojenjem u dužem periodu. S druge strane, majke koje su introvertne ili pate od anksioznosti, češće koriste mlečnu formulu ili doje samo kratko vreme svoje bebe.
Samosvest
Prema rečima istraživača, nalazi mogu objasniti vezu između ličnosti majki i njihovih stavova i iskustavima sa dojenjem. Na primer, majke koje su introvertne češće imaju samosvest o dojenju pred drugima i češće koriste formulu zato što to druge osobe žele.
Majke koje su anksiozne, izjavile su da je dojenje bilo teže i da osećaju da one nisu dobile podršku koja im je bila potrebna.
Istraživači kažu de je važna poruka njihovih nalaza to da se neke majke suočavaju sa izazovima pri dojenju na osnovu širih ličnih osobina. Iako možda žele da doje, introvertnim ili anksioznim majkama potrebna je dodatna podrška.
Zato se savetuje lekarima da ohrabruju majke u dojenju dece, a svima nama da na dojenje gledamo afirmativno i pomognemo majkama koje se dvoume, jer je dojenje višestruko korisno i za decu i za majke.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com