O seksualnom uznemiravanju danas se sve više govori i piše u skoro svim delovima sveta.
Dok mediji slučajeve seksualnog uznemiravanja naglašavaju samo kada su u pitanju poznatije ličnosti, putem društvenih mreža može se videti da je to skoro svakodnevna pojava širom sveta. Jedno od najzastupljenijih mesta seksualnog uznemiravanja jeste radno mesto, a žene su kao slabiji pol u najvećem broju slučajeva žrtve.
Kao posledice seksualnog uznemiravanja najčešće se javljaju depresija, anksioznost i stres, a u težim slučajevima i panični napadi i postraumatski poremećaj. Svi navedeni problemi kod žrtve mogu uzrokovati samoubilačke namere. Seksualno uznemiravanje na radnom mestu kod žrtve utiče na lošu koncentraciju obavljanja posla, osećaj bespomoćnosti, a često dovodi i do straha za ličnu bezbednost, pa i do gubika posla ako je napasnik pretpostavljeni.
Žrtve seksualnog uznemiravanja često imaju glavobolju, bolove u stomaku i loš krvni pritisak. Ovi zdravstveni problemi mogu biti prisutni i razviti se još više i kada osoba nije žrtva potpunog seksualnog napada (silovanja).
Svi navedeni simptomi i problemi mnogo su prisutniji kod žena koje seksualno uznemiravanje na poslu doživljavaju od svojih pretpostavljenih nego kod žena koje na poslu uznemiravaju potčinjeni. Seksualno uznemiravanje najprisutnije je u preduzećima ili firmama gde u strukturnoj moći dominiraju muškarci u odnosu na žene.
Nad ženama je često vršen pritisak u prošlosti, mada je to prisutno i danas, pa takve stvari ne pričaju niti se žale nekome. Međutim, to dodatno dovodi do toga da „napasnik“ sebi daje za pravo da nastavi sa uznemiravanjem, i to je smatra čak nekim vidom pobede.
U poslednje vreme u medijima se navode neki poznati holivudski glumci, pevači i reditelji kao seksualni napadači, a često se pominju političari koji su se hvalili kako su se „nekada davno bavili“ seksualnim napadima na žene.
Iako se mnoge žene i danas stide i ne žele da govore o seksualnom uznemiravanju ili napadima na poslu, nesporno je da ono postoji i da se treba boriti protiv toga.
Problemi
Sa druge strane, problem može nastati kada se obelodani seksualno uznemiravanje koje je u stvari lažno prijavljivanje uznemiravanja zbog publiciteta ili zbog očuvanja radnog mesta, odnosno prikrivanja nesposobnosti u slučajevima otpuštanja sa posla.
Takođe, ne treba zaborviti da „stvarno, lažno ili potencijalno seksualno uznemiravanje“ može dovesti do otežanog rada između muškarca i žena u istoj firmi ili preduzeću i stvaranja distance i nepoverenja. Kod žena se može pojaviti nervoza ukoliko ostanu nasamo, recimo u kancelariji sa pretpostavljenim muškarcem, dok će sa druge strane muškarci, svesni za šta sve lažno mogu biti optuženi kao i gubitak posla, izbegavati nasamo rad sa kolegenicama.
Zaključak
Na kraju se navodi da je zajednički rad u borbi protiv seksualnog uznemiravanja neophodan u celom društvu, a ključ uspeha je međusobno poštovanje i poverenje, psihičko, fizičko, nacionalno i versko, kod oba pola. Samo tako se smanjuje rizik.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com