Skoro svuda u svetu mladi (adolescenti i tinejdžeri) stide se i uzdržavaju od traženja saveta lekara povodom seksualnog i reproduktivnog zdravlja.
Mladi izbegavaju savetovanje zbog zabrinutosti o poverljivosti i mogućnosti da roditelji saznaju njihove odgovore na temu seksualnih odnosa. Prema jednom istraživanju (a svuda u svetu je manje-više slično), najveće oklevanje i odbijanje savetovanje bilo je kod najmalđih tinejdžera. Svaki peti tinejdžer između 15 i 17 godina u startu je odbio savetovanja, a kao razlog naveo moguće saznanje roditelja.
Da ovaj problem nije za zapostavljanje i zanemarivanje – pokazuje podatak da osobe između 15 godina i 24 godine „nose“ više od polovine slučajeva polno prenosivih bolesti.
Izveštaj pokazuje podatke dva poverljiva istraživanja rađena sa tinejdžerima, i to ne telefonski i ne za kratko vreme, već decenijama unazad.
Bez obzira na to što svaka država ima zakon koji dozvoljava maloletnicima pružanje svih vrsta zdravstvenih usluga, najmanji je broj mladih koji se interesuju o savetovanju i o opasnostima od zaraza i bolesti prilikom seksualnih odnosa.
Zato danas imamo veliki broj mladih koji se leče od polno prenosivih bolesti i zaraza. Takođe, sve više je slučajeva abortusa maloletnica usled neznanja, nekorišćenja ili pogrešnog korišćenja sredstava za kontracepciju.
Bez obzira na postojanje zakona o zdravstvenom osiguranju gde se garantuje poverljivost informacija, njegova primena je komplikovana i nepraktična po pitanju seksualnog i reproduktivnog zdravlja kod maloletnika jer roditelji imaju pravo uvida u zdravstveno stanje dece.
Za sada jedino postoji mogućnost da lekar zamoli roditelja da izađe iz ordinacije i da nasamo sa maloletnikom ili maloletnicom porazgovara o njihovom opštem znanju o seksualnom zdravlju.
Većina lekara praktikuje ovakav vid komunikacije jer adolescent ili tinejdžer tada ima manji pritisak, stid ili neprijatnost. Neke zdravstvene organizacije imaju i uputstva za komunikaciju sa maloletnicima i uputstva za zaštitu tih razgovora. Poverljivost između dece i roditelja, lekara i mladih pacijenata predstavlja kamen-temeljac dobre komunikacije, razumevanja i efikasnog lečenja.
Doktori i drugi zdravstveni radnici takođe imaju značajnu ulogu u poboljšanju komunikacije između roditelja i njihove dece.
Međutim, prema podacima, samo 38% tinejdžera razgovaralo je nasamo sa lekarom bez prisustva roditelja ili staratelja. Ograničeno vreme u toku jedne posete kao i odbijanje roditelja da izađu iz ordinacije jesu razlozi za takvo stanje, ali najviše od svega neprijatnost tinejdžera da razgovaraju o seksualnim odnosima sa bilo kim van određenog društva od poverenja.
Podaci pokazuju da tinejdžeri koji su se poverljivo savetovali sa lekarima o svom seksualnom zdravlju imaju mnogo manji rizik za polno prenosive bolesti, zaraze i infekcije.
Na kraju, savet svim tinejdžerima jeste da se ne plaše i ne stide razgovora sa lekarom jer će veoma mali broj lekara reći roditeljima ono što deca ne žele. Velika većina lekara će deci objasniti kako da reše svoj problem i kako da razgovaraju sa svojim roditeljima, „neće ih tužiti roditeljima“.
I ovde se vidi kolika je uloga „školskog lekara“ kom deca mogu da odu u svako doba bez roditelja i razgovaraju „o svemu“.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com