Znate li kako nastaje panika u vašim redovima na poslovnom, emotivnom, ili bilo kom drugom planu? Ne morate da budete osoba koja lako pada na psihologiju, naročito ne na onu popularnu, i na paušalne ocene o ponašanju ove ili one osobe na osnovu sitnica iz njene biografije. Ipak, morate priznati da postoje stvari koje umeju da iritiraju čoveka. Da li vam smetaju napadi panike koji se često dešavaju u filmskim hitovima ili scene u kojima neko stavlja papirnu kesu preko usana da bi se smirio i na taj način povratio ravnomerno disanje? Da, iritirajuće…
Ipak, nikad ne recite nikad! Napadi panike u stresnoj današnjici mogu se dogoditi svima, samo je pitanje kako će se manifestovati. Razumete i sami da postoji očigledna razlika između kolabiranja, nesvestice i pada koncentracije. A sva tri oblika jesu neka vrsta paničnog napada, koji najpre ima veze s impulsom instinkta za preživljavanje koji je u paničnom trenutku besmisleno uvećan. Umesto da razmislimo o situaciji koja je izazvala napad, umesto da pokušamo da tu novonastalu situaciju racionalizujemo, mi odmah reagujemo, i to – do daske. Pošto, naravno, u tom trenutku ne znamo ni ko je ni šta je naš protivnik, reagujemo sami protiv sebe, metaforično rečeno. Jednostavno, nije moguće kanalisati odbrambeni mehanizam i pružiti mu priliku da organizuje nešto smisleno što će sprečiti kolaps.
To dalje znači da napad panike ne nastaje zbog toga što osećamo nedostatak snage, već usled nedostatka pravog i racionalnog protivnika kojem možemo da pokažemo zube. Ista je priča i s klaustrofobijom, kao i s mnogim drugim fobijama. Sve se dešava isto, doduše, u malo usporenijoj varijanti – ponovo nevidljivi neprijatelj i rezultat koji se najbolje da opisati kao nepovoljan.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com