Dr Rod Mozer, lekar primarne zdravstvene zaštite sa više od 35 godina kliničkog iskustva, upoređivao je, na osnovu svog i tuđih iskustava, 10 najčešćih uzroka stresa prosečnog Amerikanca iz 1967. godine u odnosu na 2012. godinu.
"Godine 1967, kada sam bio samo dečak u srednjoj školi, postojala je publikacija pod nazivom "Holmes-Rahe Social Readjustment Rating Scale". U njoj se nalazio i test za određivanje 100 najvećih uzroka stresa u životu, sa skalom od 100 (najviša) do 10 (najniža). Ta skala se i danas koristi."
Navodimo deset najčešćih uzroka stresa prosečnog Amerikanca 1967. godine:
- smrt supružnika
- razvod
- bračno razdvajanje
- odlazak u zatvor
- smrt bliskog člana porodice
- lična povreda ili bolest
- brak
- otkaz sa posla
- bračno pomirenje
- penzionisanje
Dr Rod Mozer kaže: "Kada sam pročitao spisak danas, sa ove tačke gledišta, nisam mogao osporiti da je smrt supružnika pri vrhu, iako sam iznenađen da smrt deteta nije najveća briga. Valjda su ispitanici mislili da se pitanje pod rednim brojem 5. (smrt bliskog člana porodice) odnosi na ovo. Od prvih deset stresora, četiri su se odnosila na brak. Priznajem, brak može biti stresan, ali moderne studije su pokazale da oženjeni ljudi žive duže od neoženjenih (možda je to samo tako izgledalo)."
Kada je analizirao dno liste najvećih stresova iz 1967. godine, dr Rod Mozer je pri dnu našao sledeće stresove:
- manji saobraćajni prekršaj
- Božić
- odmor
- promena navika u ishrani
- promena u broju porodičnih okupljanja
- promena navika spavanje
- hipoteka od 10.000 dolara ili manja
- promena u društvenim aktivnostima
- promena u crkvenim aktivnostima
- promena rekreativnih navika
Za prosečnog šesnaestogodišnjeg Amerikanca iz 1967. godine lista najvećih stresova verovatno bi izgledala ovako (možda ne baš ovim redom):
- regrutovanje za rat u Vijetnamu
- bubuljice/akne
- algebra
- devojke
- pronalaženje letnjeg posla
- planiranje koledža
- dobijanje vozačke dozvole
- opsednutost seksom
- odeća i kosa
- škola
Mladi Amerikanci tada su bili malo zabrinuti da ne poskupi benzin jer je bio veoma jeftin i pristupačan, a neke je brinuo i hipi pokret.
Kako se menja lista najvećih stresova?
Lista najvećih stresora veoma je individualna stvar, mada su pojedini stresori uvek aktuelni. Lista stresora je različita za svako doba, za godine starosti, za geografsko poreklo, kulturu… Neki strahovi (stresori) koji su uticali na ljude možda sada izgledaju trivijalno, ali neki su i dan-danas važni.
Lista najvećih stresora 2012. godine
Dr Rod Mozer smatra da bi lista "top 10 stresora" prosečnog Amerikanca danas izgledala otprilike ovako:
- iznenadna smrt nekog bliskog, pogotovo deteta
- ekonomsko stanje u zemlji (u firmi ili u porodici)
- gubitak zdravstvenog osiguranja ili nedovoljno zdravstveno osiguranje
- gubitak posla ili strah od gubitka posla
- gubitak kuće
- premeštanje na drugo ili slabije plaćeno radno mesto
- razvod
- ozbiljne bolesti (rak i slično…)
- nekontrolisani dugovi
- stečaj (bankrot)
Šta je sve prošlo?
Ljudi srednjeg doba su od 1967. godine do danas preživeli mnogo toga stresnog: ozbiljne ekonomske depresije, padove akcija na tržištu, smanjenje ekonomske stabilnosti, ekonomske krize, nekoliko "glavnih i sporednih" ratova, terorističke napade, političke afere, promene cene goriva, nestašice toalet papira, pčele ubice, rasne napetosti, serijske ubice, zemljotrese, tornada, poplave, suše, požare, uragane, španski grip, azijski grip, svinjski grip, ptičji grip, običan grip, raspad "Bitlsa", Elvisovu smrt, psorijaze, trovanja tilenolom, nedostatak dokaza da postoje vanzemaljci, krađu identiteta, internet viruse…
Kao što vidimo, lista potencijalnih stresora je beskrajna i ona se menja tokom vremena, ali je različita za različite ljude, različito starosno doba, za polove i različite zemlje (gradove)…
Šta je stres?
Stres je ubica. On doprinosi udarima na naše zdravlje: visok krvni pritisak i srčani napadi… Stres može praktično da pogorša svako zdravstveno stanje ili bolest. "Ali, više od toga, stres je ubica snova i lopov koji narodu krade jednostavna zadovoljstava života."
Šta činiti sada?
Uvek će biti životnih stresova i uvek ćemo imati zadatak da se nosimo sa njima na načine koje smo odabrali. Možemo se boriti meditacijom, lekovima, odugovlačiti ili se predati. Možemo popiti čašu vina ili pet viskija. Možemo se sklupčati u loptu ili ponovo organizovati svoj život, izaći u ring i boriti se za opstanak.
Neko se može sam izboriti sa stresom, a nekome je potrebna pomoć supružnika, prijatelja ili stručne osobe. Neko vrlo blizu vas (ili možda vi) bori se za svoj život upravo sada. On je uplašen, zabrinut i očajan. On ne može da traži pomoć i možda se davi pred vama, a vi znate ko je on (ko su oni). Posegnite kao prijatelj ili čak kao anonimni stranac i pružite ruku pomoći. Ne samo da ćete pomoći prijatelju u smanjenju stresa već ćete svakako smanjiti i svoj stres.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com