Stres je normalna psihološka i fizička reakcija organizma na različite životne situacije i prilike. Mala količina stresa može biti pozitivna jer stimuliše i motiviše na bolji rad. Međutim, velika količina svakodnevnog stresa loše utiče na mozak, povećava broj otkucaja srca, podiže krvni pritisak, a gledano dugoročno, narušava zdravlje.
Po prolasku ili završetku stresnog događaja ili situacije, organizam teži povratku u normalu opuštanjem. Međutim, tempo i komplikacije današnjeg načina života doprinose stalnoj prisutnosti stresa kod velikog broja ljudi, tako da vremena „za odmor i oporavak od stresa“ skoro da nema.
Teorija kaže: „Treba se čuvati stresa“, ali je to u praksi dosta teško ili delimično moguće. Posle obimnih istraživanja, istraživači nam daju savete kako steći otpornost i adaptaciju organizma na stres. To može biti veoma važno za osobe koje su često ili stalno izložene stresu (hronični stres) koji može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema.
Izbegavanje stresa i upravljanje stresom zahteva prvo pronalaženje izvora stresa. Neke je lako identifikovati, to su negativni ili pozitivni događaji ili situacije. Ljudi greše kada misle da je stres posledica samo negativnih događaja. Kupovina nekretnine ili organizovanje svadbe, krštenja ili čak rođendana – takođe mogu izazvati stres. U suštini, svaka velika ili nagla promena u načinu i tempu života može izazvati stres. Po pronalaženju izvora stresa, treba napraviti strategiju za suočavanje sa njim.
Napravite pregled ili plan svojih obaveza, a zatim odlučite šta je bitno a šta „hitno“, a šta manje značajno. Onda radite ono što je bitno ili hitno, a ono što može da se odloži odložite za drugu priliku tako da ne morate sve da „strpate“ u jedan „nemoguć“ dan.
Ukoliko ne možete sami da se izborite sa stresom, potražite pomoć porodice ili prijatelja jer često se dešava da je potreban samo drugačiji pogled ili stav, pa da problem brzo bude rešen.
Veliki broj osoba za rešavanje stresa praktikuje jogu, duboko disanje, šetnju po prirodi, masažu, ples, toplu kupku i slično. U suštini, treba raditi sve što vam pomaže da se opustite. Održavanje zdravog načina života takođe pomaže. Zdrava ishrana, redovno vežbanje i dovoljno sna – ostavljaju malo prostora za stres.
Međutim, treba znati da stres ne može nestati već da se njime može upravljati – držati ga pod kontrolom. Stres se može aktivirati kod svakoga bez izuzetka, ali voditi brigu i imati sposobnost za prevenciju znači i imati mogućnost za bilo kakav izazov.
Nije bitno koji se način za upravljanje stresom primenjuje ili praktikuje – važno je da deluje.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com