Neposredno pred prijemni ispit učenici često na pitanje kako se osećaju kažu da imaju tremu. Tremu nekada prepoznaju tek nakon prijemnog i opisuju je kao zamrzavanje ili kako ih je trema savladavala.
Nekad pak, učenici prepoznaju da ih je trema podstakla da pruže maksimum svojih mogućnosti.
Šta je trema?
Trema je doživljaj sa kojim smo se svi nekad u nekoj meri susreli. Prepoznajemo tremu kao niz reakcija koje obuhvataju: telesne reakcije, šta mislimo, kako se osećamo i ponašamo. Najjednostavnije bismo tremu opisali kao reakciju na pritisak i stres, što je uobičajena reakcija usled straha i iščekivanja. Ne možemo da izbegnemo tremu, ali možemo da upotrebimo znanje o tremi da bismo je savladali.
Postoje dve važne odlike treme koje nam pomažu da je prevaziđemo: telesne reakcije i uznemiravajuće misli.
Telesne reakcije i uznemiravajuće misli
Telesne reakcije često prvo primetimo: kratak dah, znojenje dlanova, uznemiren stomak, vrtoglavica, blago podrhtavanje ruku, suše se usta, srce ubrzano kuca, doživljaj da nam je „mozak u magli“. Kad se osvrnemo na situacije treme, možemo da izdvojimo koje se od ovih telesnih reakcija javljaju kod nas. Na ovaj način nam telo saopštava da ima doživljaj da se nalazi u neposrednoj opasnosti – kao da nas neko juri.
I dok znamo da nema fizičke opasnosti na prijemnom ispitu, imamo druge brige: da li ćemo uspeti da imamo dovoljan broj bodova, da li smo dovoljno učili, da li ćemo uspeti da budemo na budžetu. Sumnjamo u sebe i smenjuju nam se različiti katastrofalni ishodi prijemnog ispita poput: nikada neću upisati nijedan fakultet; upisaću nešto čime ne želim da se bavim; sav trud će biti uzaludan.
Tehnike za savladavanje treme
Brige i sumnje nas dodatno uznemire, čime se pojačavaju telesne reakcije, što opet ima negativan uticaj na koncentraciju i pokazivanje znanja na prijemnom ispitu. Osnovni cilj pri savladavanju treme je da sebe umirimo, umesto da brinemo. Na telesnom planu, to znači da se usmerimo na disanje stomakom (abdominalno disanje). Dišemo stomakom kada pri udisaju i izdisaju primetimo kako nam se stomak podiže i spušta. Disanje na ovakav način pet minuta pre prijemnog može da umiri telesne reakcije. U toku samog ispita, kada primetite da vas trema obuzima, preporučuje se disanje po pravilu: udišemo brojeći do četiri, zadržimo dah četiri sekunde i izdišemo brojeći do četiri. Istraživanja koja se bave reakcijama na stres beleže da su ispitanici koji su disali na ovakav način bili smireniji i uspešniji, zato što nam ovakvo disanje na telesnom nivou govori da nismo u opasnosti.
Kad je u pitanju tok misli, važno je da identifikujemo misaoni tok koji će omogućiti da se smirimo i učiniti da prekinemo uznemiravajuće misli. Na primer, često se dešava da pred prijemni ispit učenici slušaju: priče o ljudima koji nisu uspeli ili studente koji objašnjavaju kako je prijemni težak, stresan ili čuju druge koji se preslišavaju za neke delove gradiva koje nisu dobro naučili. Važno je da znamo šta nas lično najviše uznemirava da bismo mogli da isplaniramo kako da taj uticaj ograničimo i da izaberemo rečenice koje nas smiruju, na primer: izaberite tekstove pesama koji mogu budu da budu umirujući, smislite ohrabrujuće rečenice poput: Kako god da uradim prijemni naći ću način da se bavim onim što me zanima; uspećeš da se setiš; ako i ne uspeš nisi glup/a; ako sada ne uspeš, nije kraj sveta. Možemo da ih ponovimo sebi onda kada nam je potrebno ohrabrenje. Dodatno, iz iskustva učenika izdvajam smernice za prekid uznemiravajućih misli:
– Nekoliko dana pred prijemni ne prati nijednu „Facebook grupu“, forum i slično koja okuplja one koji pripremaju prijemni;
– Nemoj da pričaš o ispitu sa prijateljima koji paniče;
– Pred prijemni nemoj da slušaš šta pričaju oko tebe. Izaberi omiljenu muziku koju ćeš slušati dok ne počne prijemni.
Nekad nas brine da li ćemo se snaći sa tehničkim delovima prijemnog, na primer: da li stižemo na vreme, da li ćemo pronaći učionicu gde se održava prijemni. Kao najkorisnije savete na ovu temu učenici izdvajaju:
– Poseti fakultet na kojem ćeš polagati prijemni ispit. Smiruje kada znaš kuda treba da ideš na dan prijemnog;
– Ako ispit nije u tvom gradu, ukoliko možeš, dođi veče pred prijemni;
Ako želiš da ti neko pravi društvo pre ili posle prijemnog, pozovi ih da budu sa tobom;
– Proveri više puta da li su sve potrebne stvari sa tobom (dokumenta, olovke, prijavni listovi);
– Planiraj da stigneš ranije da ne bi bilo brige oko gužvi, kašnjenja i slično.
U toku prijemnog ispita učenici izdvajaju kao značajnu pomoć:
– Ne sabiraj bodove. Koncentriši se da uradiš najviše što možeš, biće dovoljno vremena za procenu tačnih odgovora posle prijemnog;
– Radi svojim tempom. Ponesi sat i prati vreme. Ignoriši one koji predaju prvi. Iskoristi vreme, sasvim je u redu da budeš poslednja osoba koja radi;
Ponesi flašicu vode sa sobom;
– Budi ljubazan/a prema sebi na ispitu, ohrabruj se.
(Danas)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com