Stres se ušunja u vas kada to najmanje očekujete. Mnogi od nas mogu brzo doživeti visoke životne pritiske, počev od konkurentskih zahteva na poslu, raznih problema sa decom ili drugih porodičnih problema.
To se dešava kada nam sopstvena svest nagoveštava da će veliki problemi zaista početi da dolaze.
Stres se može manifestovati na neke prilično iznenađujuće načine, počev od pospanosti pa do simptoma nekih bolesti.
Stručnjaci kažu da se isplati obratiti pažnju na znakove upozorenja koje naše telo emituje, kako bismo se borili protiv stresa dok je još u samom „korenu“.
Niste sasvim sami
Teško je prepoznati znakove stresa na sebi, ali često ga drugi ljudi mogu uočiti na nama.
Stručnjak za stres, profesor Keri Kuper, kaže: "Vaše ponašanje se menja ako ste pod pritiskom i prevazilazi vaše sposobnosti da se izborite sa tim da ne uđete u zonu stresa. Tada obično menjate ponašanje: ako ste obično društveni, sa dobrim smislom za humor, vi odjednom postajete povučeni ili obrnuto."
Stezanje u vratu i masaža
Tenzije oko ramena i vrata ne mogu se smanjiti sedeći pored računara satima. To ponekad mogu biti rani znaci stresa.
Liz Taker kaže: "Ako ste pod stresom, to vaše vratne mišiće i ramena čini zategnutim, što može uticati na mozak i stvoriti vam probleme sa koncentracijom."
To se može smanjiti jednostavnom masažom. Ne samo da se masažom ublažavaju simptomi već je potrebno i da se opustite. Takođe, možete da uradite neke jednostavne vežbe disanja ili da idete na jogu ili pilates.
Trzanje okom
Svi ponekad osetimo „drhtaj“ u našim kapcima, pogotovu kada smo umorni, ali ako se ponavljaju česti grčevi, da nam oko treperi (igra), to može biti znak stresa.
Ovaj osećaj je poznat kao blefarospazam, a svaki spazam može trajati od nekoliko sekundi do nekoliko minuta. Tačan uzrok nije poznat, ali stres i umor ga mogu izazvati, a odmor odagnati.
Grickanje noktiju
Grickanje noktiju i čupkanje zanoktica može biti „izdajnički“ znak stresa. Razmislite o korišćenju „grozozo“ tečnosti koja ima loš ukus i obeshrabruje grickanje noktiju (može i neka „bljutava“ krema za ruke) ili o veštačkim noktima, tako da ne možete doći do vaših pravih noktiju, a zatim potražite prave razloge za svoj stres.
Česte prehlade i čirevi
To između ostalog mogu biti znaci da ste pod stresom.
Stres utiče na sve ćelije u telu i deluje na imuni sistem, pa on ne „funkcioniše“ kao što bi trebalo, a to utiče na unutrašnju organizaciju i rad tela i samim tim na podložnost bolestima.
„Prizivanje bolesti“
Čuli ste za izraz "razboleo se od brige i stresa“, a činjenice su da neko od preterane brige i anksioznosti može osećati mučninu.
Klinički psiholog dr Angharad Rudkin daje klasičan odgovor: "Kada dugo imamo intenzivne anksiozne misli, mozak šalje adrenalin u organizam. Adrenalin ima niz efekata. Osim što nam daje privremenu snagu da se borimo ili pobegnemo, neke dugoročne posledice su sledeći simptomi: leptirići u stomaku, mučnina, drhtavica, znojenje i brži otkucaji srca."
Pospanost i loši snovi
Stres može da utiče na vaše spavanje, možete se buditi usred noći i „motati“ mnogo stvari kroz glavu, ili samo možda želeti da stalno spavate.
"Kao odgovor na stres, mozak vas može stalno držati budnim ili možete stalno biti pospani, ali vaše telo se ne obnavlja i ne odmara ispravno", kaže Liz Taker.
Profesor Kuper kaže: "Klasični simptomi stresa su lupanje srca, anksiozni snovi i teško spavanje noću."
Ostali simptomi
Ostali simptomi stresa mogu biti škrgutanje zubima i neobjašnjiv osip.
"Ako imate osip ili lošu hrapavu kožu, to može biti znak da vaš stresni bilans nije sinhronizovan", kaže gospođa Liz.
Stručnjaci ističu da se stres i anksioznost mogu manifestovati na mnogo načina, uključujući peckanje u rukama i nogama, tenzione glavobolje ili česte osećaje vrućine.
Zajednički psihološki znaci stresa su: preterane misli i strah od bolesti ili smrti, osećanje odvojenosti od svog okruženja i ljudi u njemu i osećaj da se ne može izdržati sve što se dešava u okolini.
Šta treba da uradite?
Primetivši rane znake stresa, pomoći ćete sebi da sprečite sve navedeno što može da vam se desi. Smanjivši i otklonivši stres, možemo sprečiti potencijalno ozbiljne zdravstvene probleme kao što su visok krvni pritisak i depresija.
Ako mislite da osećate znake stresa, otkrijte uzroke, a to bi mogli biti:
- loši međuljudski odnosi u porodici ili na poslu
- maltretiranje šefova ili poslodavca
- tugovanje
- loše opšte osećanje zbog trenutnih događaja u životu
Potrebno je nositi se sa stresom. „Pognutom glavom“ i izbegavanjem aktivnosti za borbu protiv stresa ponašamo se kao „pijanica“ koja novim pićima „rešava problem“, a u stvari ga pogoršava i stvara nove.
Ako uočite stres dovoljno rano, razgovori sa svojim dobrim prijateljem mogu da pomognu.
Relaksacione tehnike i fizičke vežbe su takođe dobre protiv stresa.
Profesorka Kuper, koautor knjige „Kako se nositi sa stresom“, kaže: "Ukoliko ne možete sami da se nosite sa stresom, razmislite o razgovoru sa psihologom ili lekarom, u zavisnosti od prirode problema.“
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com