Sezona praznika često dovodi neželjene goste: stres i depresiju. Nije ni čudo, praznici predstavljaju i vrtoglavi niz zahteva – žurke, večerinke, dočeci, „prvo veče“, kupovina, pečenje, čišćenje i zabava…
Nekim praktičnim savetima možemo vam pomoći da smanjite stres koji prati praznike, a možete čak i uživati u odmoru i slavlju i više nego što ste mislili.
Saveti
Kada je stres na vrhuncu, teško ga je zaustaviti i smanjiti posledice. Pokušajte da sprečite praznični stres i depresiju na početku a ne kasnije, naročito ako su raniji praznici već uzeli emocionalni danak od vas.
1. Priznajte svoja osećanja. Ako je neko vama blizak nedavno umro, ili je neko u porodici bolestan, ili niste sa voljenima, shvatite da je normalno da se oseća tuga i bol. U redu je da kada je vreme za brigu i tugovanje pokažete svoja osećanja i ne možete da se radujete i veselite. Vi ne možete naterati sebe i biti srećni samo zato što je sezona praznika.
2. Usamljenost. Ako se osećate usamljeno ili izolovano, tražite društvo (zajednicu, udruženje…), posetite verske ili druge društvene događaje (bdenje, liturgija, doček na trgu, planinari, penzioneri, izviđači …). Takva udruženja ili organizacije mogu da pruže podršku i druženje. Volontiranje, kada svoje vreme utrošite da pomognete drugima, predstavlja takođe dobar način da se podigne raspoloženje i proširi prijateljstvo, odnosno izbegne depresija.
3. Budite realni. Praznici i proslave ne moraju da budu savršeni ili dobri kao i prošle godine. Kako se porodica menja i raste, tradicije i rituali često se menjaju tako da ne može uvek biti isto. Tokom vremena stvaraju se nove navike. Na primer, deca rastu a rastu i njihovi drugovi i drugarice i nisu više „bebe“, ako su vaša odrasla deca i žive daleko ili imaju neke porodične ili poslovne obaveze, ne mogu da dođu uvek kod vas. Pronađite nove načine za zajedničko slavlje: razmenjujte slike ili video zapise (Fejsbuk, Viber…) ili se direktno uključite u vreme slavlja (Viber, Skajp…) .
4. Uvažite različita mišljenja. Pokušajte da shvatite članove porodice i prijatelje čak i ako ne ispune sva vaša očekivanja sa različitim ukusima i primedbama. O primedbama i žalbama razgovarajte kada je odgovarajuće vreme za takvu diskusiju. Imajte razumevanja ako se drugi nerviraju ili su uznemireni kada nešto krene naopako. I drugi gosti su ljudi pa i oni osećaju posledice praznika, odmora, stresa i depresije, pa su možda zbog toga nervozni.
5. Držite se budžeta. Pre nego što odete po poklone i u kupovinu hrane, odlučite koliko novca možete sebi priuštiti da potrošite. Napravite spisak za kupovinu i onda se držite svog budžeta. Ne pokušavajte da kupite sreću lavinom skupih poklona – to treba da bude znak pažnje, a ne razmetanje.
Pokušajte sledeće:
- Dajte neki poklon domaće izrade (pleteno, pravljeno, domaće piće, domaću tortu ili pitu).
- Pokrenite razmenu poklona unutar porodice.
6. Planirajte vreme unapred. Izdvojite specifične dane za: kupovinu, pečenje, posetu prijateljima i druge aktivnosti. Planirajte aktivnosti i meni i onda napravite svoj spisak za kupovinu. To će pomoći u sprečavanju kupovine u poslednjem minutu i problema da se kupe zaboravljeni sastojci. Od rodbine i članova porodice obezbedite pomoć za pripremu hrane (neka vam rođaka ili komšinica napravi jednu vrstu kolača ili neku pitu), pakovanje poklona i čišćenje po kući (ili platite da vam neko obriše prozore ili odnesite veš na pranje i peglanje).
7. Naučite da kažete ne. Mnogi ljudi se kada kažu „NE“, osećaju nelagodno i neprijatno ili to prosto „ne umeju da kažu“. Prijatelji i kolege će razumeti ako lepo kažete da ne možete da ih primite na svaku proslavu ili aktivnost. Oni koji vas ne razumeju i nisu vam pravi prijatelji.
Ako nije moguće reći ne, kad gazda npr. traži da se radi prekovremeno, pokušajte da uklonite nešto drugo iz svog rasporeda i dnevnog reda kako biste nadoknadili izgubljeno vreme.
8. Ne napuštajte zdrave navike. Ne dozvolite da se za praznike odreknete svega što uobičajeno radite. Ako za praznike ili slave dodate nekoliko kilograma, znajte da ćete posle praznika biti pod stresom i da ćete imati osećaj krivice.
Isprobajte ove predloge:
– Uzmite zdravu užinu pred praznični ručak ili večeru, tako da ne preterate sa slatkišima, sirom, mesom ili pićem.
– Dovoljno se naspavajte prethodne noći.
– Uradite redovne fizičke aktivnosti kao svakog dana.
9. Uzmite predah. Napravite malo vremena za sebe. Samo 15 minuta nasamo, bez ometanja, može vas osvežiti dovoljno za sve što je potrebno uradite i ne odričete se popodnevne dremke ako to stalno radite. Nađite nešto što smanjuje stres i čisti um, usporava disanje i vraća unutrašnji mir.
Neke opcije mogu biti:
- Šetnja noću i gledanje u mesec i zvezde.
- Slušanje umirujuće muzike.
- Uradite masažu u salonu ili neka vas neko (partner) izmasira.
- Pročitajte nekoliko strana knjige ili nekog ozbiljnog ili modnog časopisa (izbegavajte žutu ili trač štampu).
10. Potražite stručnu pomoć ako vam je potrebna. Uprkos naporima, možete se osećati: tužno ili anksiozno, imati fizičke tegobe, može se desiti da ne možete da spavate, da ste razdražljivi i bez nade i niste u stanju da se suočite sa rutinskim poslovimae. Probajte sa lekovima protiv bolova ili za smirenje. Ako loša osećanja traju neko vreme, razgovarajte sa svojim lekarom.
Zaključak
Ne dozvolite praznicima da vas savladaju i da vas plaše. Umesto toga, preduzmite korake da sprečite stres i depresiju koji mogu izbiti tokom praznika. Naučite da prepoznate stres okidače, kao što su finansijski pritisak i previše ličnih ili tuđih zahteva, tako da ih možete predvideti i isplanirati i boriti se protiv njih pre nego što dođe do kraha. Uz malo planiranja i pozitivnog razmišljanja, možete naći mir i radost tokom praznika.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com