Spadaju u psihiฤka patoloลกka stanja, ali i telo trpi
Anksioznostย je ลกiroko rasprostranjena pojava u danaลกnje vreme. ลฝivotni tempo je brz,ย nivo stresa pojaฤan,ย ishranaย neuredna, ลกto je dovelo do drastiฤnog broja psiholoลกkih poremeฤaja kakvi suย depresija, anksioznost, napadi panike i razliฤite vrsteย fobija.
Anksioznost se najbolje moลพe opisati kaoย konstantan oseฤaj nemira,ย nervoze, negativnih misli i iลกฤekivanja da ฤe se neลกto loลกe desiti. Ovakvo stanje, pogotovo prolongirano, veoma je psihiฤki teลกko i naporno za osobu koja oseฤa simptome anksioznosti, ali posledice ne trpi samoย mozak, veฤ ceo organizam.
Povremena pojava anksioznosti ili nervoze je normalna, pogotovo u stresnim situacijama i obiฤno je prolaznog karaktera. Meฤutim, ako osoba ima konstantan oseฤaj anksioznosti duลพi vremenski period i kontinuirano, to je znak da neลกto nije u redu.
Naลก mozak je neraskidivo povezan sa naลกim telom i svi njegovi signali upuฤeni su upravo njemu, pa je to sluฤaj i kod anksioznosti. S tim u vezi, ukoliko mozak kontanto ลกalje signale straha, uznemirenosti, nelagode i panike, naลกe telo ฤe na to dati adekvatan fiziฤki odgovor.
Prolongirana anksioznost i paniฤni napadi mogu izazvati simptome kavi su glavobolja, muฤnina,ย vrtoglavica, tremor,ย bolovi u vratu i ramenima, slabost miลกiฤa i drugo. Takoฤe, duลพa izloลพenost oseฤaju anksioznosti vodi ka depresiji, jer osoba ne moลพe viลกe da se nosi sa pritiscima koje konstanto oseฤa.
Prema tipu, postojiย nekoliko vrstaย ispoljavanja anksioznosti:
Fobijeย โ kada osoba ispoljava izrazito visok nivo straha prema nekoj pojavi (strah od visine, strah od zatvorenog prostora, strah od mraka…)
Napadi panikeย โ mogu se opisati kao kumulativni efekat nagomilane anksioznosti i imaju veoma izraลพene fiziฤke manifestacije poput tahikardije(ubrzanog rada srca), nesvestice, muฤnine, preznojavanja, obamrlosti ruku i nogu,ย bola u grudima, oseฤaja da ne moลพemo da diลกemo. Napadi panike spadaju u najteลพi oblik ispoljavanja anksioznosti i osobe koje pate od ovog poremeฤaja to iskustvo opisuju kao โoseฤaj da ฤe umretiโ ili โda ฤe poludetiโ. Napad panike se obiฤno deลกava bez najave, bilo gde i razvija se u svega par minuta, ลกto ga ฤini dodatnoย teลกkim oblikomย ispoljavanja.
Generalizovana anksioznostย โ kontinuirana preterana briga i oseฤaj konstante napetosti.
Zdravstvena anksioznost โ kod ovog tipa ispoljavanja anksioznosti najprisutniji i najdominantniji su oseฤaj straha od smrti i bolesti, pri ฤemu osoba konstanto razmiลกlja i brine o zdravstvenom stanju, poseฤuje lekare razliฤitih specijalnosti i obiฤno nijedan nalaz, ฤak potpuno uredan, ne moลพe da odagna sumnje da sa njom neลกto nije u redu zdravstveno.
Socijalna anksioznostย โ predstavlja paraliลกuฤi strah od bilo koje vrste druลกtvene interakcije ili prisustva nekom dogaฤaju na kome je puno ljudi. Osobe koje pate od socijalne anksioznosti imaju konstantan oseฤaj da ฤe biti osuฤivani od stane drugih ljudi, a iz toga proizilazi oseฤaj poniลพenja i srama.
Opsesivno-kompulsivni poremeฤaj โ kod ovog poremeฤaja izazvanog anksioznoลกฤu osoba permanentno ponavlja odreฤene (ฤesto banalne) radnje i rituale, kao ลกto je na primer neprekidno slaganje stvari na odreฤeno mesto, proveravanje da li su vrata zakljuฤana ili ลกporet ugaลกen i po desetinu puta u toku dana, jer ponavljanje te radnje umiruje njen oseฤaj straha.
Psihosomatske tegobe โ poviลกen krvni pritisak, glavobolje, problemi sa varenjem i probavom, napetost miลกiฤa, poviลกen holesterol.
Svi ovi tipovi ispoljavanja anksioznosti ostavljajuย velike tragove na psihiย osobe koja ih doลพivljava, ali telo takoฤe trpi posledice ove vrste stresa. Pored nervnog sistema, najizloลพeniji suย kardiovaskularni sistem, sistem za varenje,ย imuni sistemย i respiratorni sistem.
Anksioznost dovodi doย palpitacija iย tahikardijeย (ubrzan i nepravilan rad srฤanog miลกiฤa) usled luฤenja adrenalina, pa je na taj naฤin optereฤen kardiovaskularni sistem.
Usled konstantne nervoze koju oseฤa anksiozna osoba moลพe doฤi do probela sa varenjem,ย bolova u ลพelucu, pojaฤane kiseline, muฤnine, zatvora i povraฤanja, ลกto je atak na digestivni trakt.
Konstantan oseฤaj stresa i hormoni koji se tada luฤe dovode telo u situaciju da se โboriโ, ลกto je prirodni odbrambeni mehanizam, ali usled kontinuiranog oseฤaja poveฤane borbene gotovosti, telo nema kada da se opusti, ลกto moลพe oslabiti imuni sistem i osobu uฤiniti podloลพnijom infekcijama.
Kako se usled napada panike ili anksioznosi dolazi doย hiperventiliranjaย (ubrzanog i plitkog disanja), a to moลพe veoma loลกe uticati na ljude koji boluju od opstruktivnih bolesti pluฤa, poputย bronhitisa, astme ili pluฤne insuficijencije.
Anksiozni poremeฤajย treba shvatiti ozbiljnoย i ukoliko se pojave simptomi javiti se lekaru specijalisti. Struka smatra da ลกto se pre otpoฤne sa leฤenjem anksionosti, veฤe su ลกanse da doฤe do potpunog izleฤenja i vraฤanja normalnom ลพivotu.
(Stil)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com