Koliko su zaista opasni napadi panike i anksioznost?

Spadaju u psihiฤka patoloลกka stanja, ali i telo trpi

Anksioznostย je ลกiroko rasprostranjena pojava u danaลกnje vreme. ลฝivotni tempo je brz,ย nivo stresa pojaฤan,ย ishranaย neuredna, ลกto je dovelo do drastiฤnog broja psiholoลกkih poremeฤ‡aja kakvi suย depresija, anksioznost, napadi panike i razliฤite vrsteย fobija.

Anksioznost se najbolje moลพe opisati kaoย konstantan oseฤ‡aj nemira,ย nervoze, negativnih misli i iลกฤekivanja da ฤ‡e se neลกto loลกe desiti. Ovakvo stanje, pogotovo prolongirano, veoma je psihiฤki teลกko i naporno za osobu koja oseฤ‡a simptome anksioznosti, ali posledice ne trpi samoย mozak, veฤ‡ ceo organizam.

Povremena pojava anksioznosti ili nervoze je normalna, pogotovo u stresnim situacijama i obiฤno je prolaznog karaktera. Meฤ‘utim, ako osoba ima konstantan oseฤ‡aj anksioznosti duลพi vremenski period i kontinuirano, to je znak da neลกto nije u redu.

Naลก mozak je neraskidivo povezan sa naลกim telom i svi njegovi signali upuฤ‡eni su upravo njemu, pa je to sluฤaj i kod anksioznosti. S tim u vezi, ukoliko mozak kontanto ลกalje signale straha, uznemirenosti, nelagode i panike, naลกe telo ฤ‡e na to dati adekvatan fiziฤki odgovor.

Prolongirana anksioznost i paniฤni napadi mogu izazvati simptome kavi su glavobolja, muฤnina,ย vrtoglavica, tremor,ย bolovi u vratu i ramenima, slabost miลกiฤ‡a i drugo. Takoฤ‘e, duลพa izloลพenost oseฤ‡aju anksioznosti vodi ka depresiji, jer osoba ne moลพe viลกe da se nosi sa pritiscima koje konstanto oseฤ‡a.

Prema tipu, postojiย nekoliko vrstaย ispoljavanja anksioznosti:

Fobijeย โ€“ kada osoba ispoljava izrazito visok nivo straha prema nekoj pojavi (strah od visine, strah od zatvorenog prostora, strah od mraka…)

Napadi panikeย โ€“ mogu se opisati kao kumulativni efekat nagomilane anksioznosti i imaju veoma izraลพene fiziฤke manifestacije poput tahikardije(ubrzanog rada srca), nesvestice, muฤnine, preznojavanja, obamrlosti ruku i nogu,ย bola u grudima, oseฤ‡aja da ne moลพemo da diลกemo. Napadi panike spadaju u najteลพi oblik ispoljavanja anksioznosti i osobe koje pate od ovog poremeฤ‡aja to iskustvo opisuju kao โ€žoseฤ‡aj da ฤ‡e umretiโ€œ ili โ€žda ฤ‡e poludetiโ€œ. Napad panike se obiฤno deลกava bez najave, bilo gde i razvija se u svega par minuta, ลกto ga ฤini dodatnoย teลกkim oblikomย ispoljavanja.

Generalizovana anksioznostย โ€“ kontinuirana preterana briga i oseฤ‡aj konstante napetosti.

Zdravstvena anksioznost โ€“ kod ovog tipa ispoljavanja anksioznosti najprisutniji i najdominantniji su oseฤ‡aj straha od smrti i bolesti, pri ฤemu osoba konstanto razmiลกlja i brine o zdravstvenom stanju, poseฤ‡uje lekare razliฤitih specijalnosti i obiฤno nijedan nalaz, ฤak potpuno uredan, ne moลพe da odagna sumnje da sa njom neลกto nije u redu zdravstveno.

Socijalna anksioznostย โ€“ predstavlja paraliลกuฤ‡i strah od bilo koje vrste druลกtvene interakcije ili prisustva nekom dogaฤ‘aju na kome je puno ljudi. Osobe koje pate od socijalne anksioznosti imaju konstantan oseฤ‡aj da ฤ‡e biti osuฤ‘ivani od stane drugih ljudi, a iz toga proizilazi oseฤ‡aj poniลพenja i srama.

Opsesivno-kompulsivni poremeฤ‡aj โ€“ kod ovog poremeฤ‡aja izazvanog anksioznoลกฤ‡u osoba permanentno ponavlja odreฤ‘ene (ฤesto banalne) radnje i rituale, kao ลกto je na primer neprekidno slaganje stvari na odreฤ‘eno mesto, proveravanje da li su vrata zakljuฤana ili ลกporet ugaลกen i po desetinu puta u toku dana, jer ponavljanje te radnje umiruje njen oseฤ‡aj straha.

Psihosomatske tegobe โ€“ poviลกen krvni pritisak, glavobolje, problemi sa varenjem i probavom, napetost miลกiฤ‡a, poviลกen holesterol.

Svi ovi tipovi ispoljavanja anksioznosti ostavljajuย velike tragove na psihiย osobe koja ih doลพivljava, ali telo takoฤ‘e trpi posledice ove vrste stresa. Pored nervnog sistema, najizloลพeniji suย kardiovaskularni sistem, sistem za varenje,ย imuni sistemย i respiratorni sistem.

Anksioznost dovodi doย palpitacija iย tahikardijeย (ubrzan i nepravilan rad srฤanog miลกiฤa) usled luฤenja adrenalina, pa je na taj naฤin optereฤ‡en kardiovaskularni sistem.

Usled konstantne nervoze koju oseฤ‡a anksiozna osoba moลพe doฤ‡i do probela sa varenjem,ย bolova u ลพelucu, pojaฤane kiseline, muฤnine, zatvora i povraฤ‡anja, ลกto je atak na digestivni trakt.

Konstantan oseฤ‡aj stresa i hormoni koji se tada luฤe dovode telo u situaciju da se โ€žboriโ€œ, ลกto je prirodni odbrambeni mehanizam, ali usled kontinuiranog oseฤ‡aja poveฤ‡ane borbene gotovosti, telo nema kada da se opusti, ลกto moลพe oslabiti imuni sistem i osobu uฤiniti podloลพnijom infekcijama.

Kako se usled napada panike ili anksioznosi dolazi doย hiperventiliranjaย (ubrzanog i plitkog disanja), a to moลพe veoma loลกe uticati na ljude koji boluju od opstruktivnih bolesti pluฤ‡a, poputย bronhitisa, astme ili pluฤ‡ne insuficijencije.

Anksiozni poremeฤ‡ajย treba shvatiti ozbiljnoย i ukoliko se pojave simptomi javiti se lekaru specijalisti. Struka smatra da ลกto se pre otpoฤne sa leฤenjem anksionosti, veฤ‡e su ลกanse da doฤ‘e do potpunog izleฤenja i vraฤ‡anja normalnom ลพivotu.

(Stil)

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com