Recesija i kriza u zemlji mogu imati dugotrajne posledice po ljude, ne samo finansijske već i zdravstvene.
Istraživanja
Nova studija je utvrdila da ljudi pogođeni ekonomskom krizom u srednjem dobu mogu biti u opasnosti od opadanja mentalnog zdravlja u kasnijim godinama života.
Istraživači su pregledli podatke za 12.000 ljudi starijih od 50 godina u 11 evropskih zemalja.
Muškarci starosti od 50 do 74 godine koji su u svom životu preživeli preko četiri ili više recesija, imali su manji nivo mentalnih sposobnosti, kao što su pamćenje, govor i rešavanje matematičkih problema od onih koji nisu doživeli recesiju.
Njihovi nalazi nedavno su objavljeni u časopisu koji se bavi epidemiologijom i zdravljem društvene zajednice.
Uticaj recesije na žene izgleda se javlja u ranijem dobu, navodi se u saopštenju.
Gubitak posla, potreba da se radi skraćeno radno vreme, smanjenje plate ili prebacivanje na „lošije“ radno mesto (i slabije plaćeno) obično su posledice recesije ili krize u društvu (državi). Ove posledice odražavaju se na mentalne sposobnosti ljudi, ističu istraživač Anja Leist i njene kolege na Univerzitetu u Luksemburgu.
Prethodna istraživanja pokazala su da dobri uslovi rada pomažu ljudima da „izgrade svoju mentalnu rezervu ", što zauzvrat utiče na mentalne performanse u kasnijim godinama života.
Iako je studija otkrili vezu između ekonomske recesije u srednjim godinama života i kasnijeg opadanja u brzini i „kvalitetu“ razmišljanja, nije dokazana uzročno-posledična veza.
Naša stvarnost
Ovo su rezultati istraživanja sprovedenih u zapadnim zemljama koje su imale mnogo manju krizu i recesiju nego mi.
Napominjemo da je kod nas poslednjih dvadesetak godina bilo mnogo „jačih“ i dužih kriznih perioda u zemlji: ratovi u okruženju, hiperinflacija, sankcije, izbeglice, bombardovanje, „loše privatizacije“, pad zaposlenosti, devalvacije, visoke kamate, a sve to je uticalo na naše zdravlje. Zato ne čudi što je mnogo ljudi imalo problema sa „fizičkim“ i mentalni zdravljem, a posledice će se verovatno osećati još nekoliko godina.
Mi kao pojedinci možemo uticati samo na svoju ishranu i način života, kako bismo se koliko-toliko zaštitili i zaštitili svoju decu, dok bi za ostalo trebalo organizovano da se pobrinu političari i ljudi na vlasti, kao i Ministarstvo zdravlja i zdravstveni radnici.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com