Loše raspoloženje može biti korisno jer omogućuje osobi da bude manje naivna, poboljšava memoriju i prosuđivanje drugih osoba.
Profesor psihologije Džozef Forgas (Joseph Forgas), sa Univerziteta Novi Južni Vels u Australiji (University of New South Wales) dokazao je da su osobe sa negativnim raspoloženjem bile više kritične i pokazivale veću pažnju prema stvarima i situacijama nego ljudi koji su bili u dobrom rapsoloženju i koji su verovali u ono što im je rečeno.
Pozitivno raspoloženje povećava kreativnost, fleksibilnost i saradnju, dok negativno povećava pažnju, pažljivo razmišljanje i analiziranje sveta oko sebe. Negativno raspoloženje podstiče način razmišljanja potreban za situacije koje su zahtevnije.
Profesor Forgas i saradnici sproveli su više eksperimenata izazivajući veselo ili tužno raspoloženje prikazivanjem filmova i potom evociranjem pozitivnih ili negativnih scena.
Negativno raspoložene osobe bile su manje sklone da donose brzoplete zaključke bazirane na rasnim i religijskim predrasudama i pravile su manje greške kada su bile upitane da se prisete detalja događaja kojem su prisustvovale. Blago negativno raspoloženje podstiče konkretnu, prilagodljivu i uspešniju komunikaciju.
Pozitivno raspoloženje nije uvek poželjno. Osobe sa negativnom raspoloženjem manje su sklone da prave greške u prosuđivanju, stabilne su u iskazivanju detalja događaja kojima su prisustvovale i njihovi zaključci su efektivniji i boljeg kvaliteta.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com