Da li ste se nekada zapitali kako je to ona u stanju da se satima spokojno šetka od jednog do drugog izloga natenane isprobavajući i birajući, dok vi u sebi kiptite od besa i nestrpljenja i ne možete da dočekate trenutak da sednete u kola i krenete kući?
Ili pak kako to da se, kad god idete na neki koncert ili večeru, upravo vi nervirate čekajući je i gledajući na sat, dok ona potpuno opušteno i bez i najmanjeg znaka nervoze popravlja šminku po hiljaditi put?
Kako to da je u stanju da u frizerskom salonu provede i preko tri sata, dok vi posle pola sata čekanja kod svog brice iz kraja već hoćete da iskočite iz sopstvene kože?
Ma koliko stereotipno i predvidivo zvučalo – odgovor leži u hormonima. Tako tim istraživača sa Kembridža pokušava da dokaže kako muškarci poseduju veću prirodnu sklonost stresu pošto luče više kortizola, hormona stresa, nego žene.
Ovi su zaključci, doduše, izvedeni na osnovu merenja nivoa pomenutog hormona kod još uvek neojagnjene jagnjadi – muški jagnjići, među kojima su razlike u nivou kortizola gotovo zanemarljive, luče dvostruko više kortizola nego ženski – ali, naučnici veruju da se, zahvaljujući velikim sličnostima među svim sisarima, analogno rezonovanje može primeniti i na ljude.
Ovom hormonskom razlikom se ujedno nastoji objasniti zašto polovi tako različito deluju u stresnim situacijama.
Dr Dino Đusani (Dino Giussani), prvi čovek istraživačkog tima, kaže: “Već dugo vremena svesni smo toga da muškarci i žene ispoljavaju različite reakcije na stresne situacije. Donedavno je preovlađivalo uverenje da se radi samo o društvenim činiocima, ali smo mi uspeli da pokažemo da su razlike među polovima u velikoj meri predodređene i pre rođenja.”
Dr Đusani zaključuje: “S obzirom na to da muški jagnjići luče dvostruko veću količinu kortizola, naša studija sugeriše da su muškarci skloniji da preterano reaguju na stresne životne situacije nego žene.” On najavljuje da će istraživanje biti nastavljeno i na ljudskim fetusima.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com